Urnebesna tragedija

U sredu, 7. oktobra, u ranim poslepodnevnim časovima, krenuli smo autobusom punim đaka put Novog Sada. Đaci su željno iščekivali da stignu u Novi Sad. 

Putovanje je organizovala nastavnica srpskog jezika Dragica Vukša sa ciljem da pogledamo predstavu u Srpskom narodnom pozorištu koja je nosila naziv „Urnebesna tragedija”. Većina đaka se, naravno, prijavila i zbog zabavnog provoda i MekDonaldsa. Ugledavši tablu sa oznakom grada Novog Sada svi u autobusu su srećno poskočili, jer su već bili nervozni od dugog putovanja. Naša radost je bila još veća kada smo čuli da imamo 2 slobodna sata, koja smo mogli da provedemo u šetnji pešačkom zonom u prelepom centru Novog Sada. Nismo gubili vreme, odlučili smo da naša prva stanica bude Mek, jer nikada ne možemo odoleti brzoj hrani. Veoma smo se lepo zabavljali, te nismo ni primetili kako nam je vreme odmicalo. 

„Urnebesna tragedija”, autora Dušana Kovačevića, rediteljke Maje Grgić

Sala se zamračila, publika se utišala i predstava je mogla da počne. 

Kada čujem reč „urnebesno” prva asocijacijacija mi je da će se dešavati nešto smešno i uzbudljivo. Te sam to i očekivala. Predstava je odmicala i svaka sledeća scena je bila smešnija od prethodne. 

U prvom delu je prikazana jedna uobičajena porodica, nalik bilo kojoj porodici ovog veka. Tu je tinejdžer koji se ponaša u skladu sa svojim godinama i bračni par pretrpan obavezama i poslom. Ali, kasnije se sve preokrenulo. Komični povodi su se pretvorili u tragične posledice. 

Zadatak ove predstave bio je u stvari da prikaže odnose između članova porodice priklonjenih različitim političkim opcijama zbog čega su zatrovani njihovi međuljudski, porodični odnosi. Zbog loših odnosa između snahe (predratne buržujke) i svekra (komuniste i narodnog heroja),  najviše je stradalo dete, njen jedini sin, a njegov jedini unuk. Svađe i prepirke su doprinele da se život deteta pretvori u tragediju koja ne može da se poredi ni sa kojom strašnom pričom.

Prikazana je takođe jedna mračna strana porodičnog života, i tom delu najviše pristaje naziv „urnebesna tragedija”. Način na koji se muž ophodi prema ženi je ostavio na mene najveći utisak, negativan i potresan utisak. Svi znamo da su nasilja u porodicama veoma česta, ali malo ko je očevidac takvih situacija. Ovom predstavom je gledaocima približena slika jednog realnog dešavanja u porodicama.

Mislim da je ova priča ostavila veliki utisak na sve gledaoce, kao što je imala veliki uticaj na mene, otvorivši nam oči za neke probleme sa kojima se treba suočiti u životu.

Andrea Tot, VIII4