Što god više čitaš - sve si veći, jači

nagrađeni učenici

Knjiga. Nikada me nije izneverila. Uz njih sam naučio mnogo o životu, ljudima, osećanjima i tako naučio mnogo o sebi.

Knjiga ima čudesnu moć. U njoj se pred našim očima stvara život. Iz nje iskrsavaju likovi koji postaju deo mene. Nestaju granice koje razdvajaju stvarnost od mašte.

Čitajući, susrećem mnoge likove, više ili manje zanimljive, ali jedinstvene na svoj način. Saosećam sa njihovim patnjama, radujem se i smejem sa njima, a često i delim njihov san. Sa svakom pročitanom knjigom otvaraju mi se novi vidici, a često me nateraju da razmišljam o nekim svojim postupcima. Ponekad se razočaram i rastužim, ponekad se vinem u beskrajne visine i maštam.

Sa junacima knjiga stigao sam do najudaljenijih krajeva sveta, upoznao zanimljive i neobične ljude, saznao o neočekivanim suprotnostima na kojima je zasnovan današnji svet.  

Volim da čitam, jer svaka pročitana stranica otključava mi nova vrata koja vode ka znanju i oplemenjuju me.

Andrej Heldrih VII3, PRVA nagrada na konkursu povodom 22. Zmajevih dečjih igara

Čitaj zanimljive basne,
da ti životinje budu jasne!

Čitaj lepršave pesme,
da ti misli budu svesne!

Čitaj poučne bajke
i pobedi sve zle junake!

Čitaj različite priče,
što na tvoj život liče!

Čitaj zagonetke i pitalice,
uspavanke i brzalice.

Čitaj više, čitaj bolje
i bićeš uvek dobre volje!

Nevena Rosić II2, DRUGA nagrada na konkursu povodom 22. Zmajevih dečjih igara

 KNJIGA ME UČI

Za mene je knjiga k’o najbolji drug,
teši me i uči,
odvede me kad čitam u začarani krug,
zaboravim odmah sve što me muči.

Vidim sve što hoću,
planine i zvezde,
u čudesne svetove
misli mi odjezde.

Ne osećam tlo, ni velike daljine,
Afrika je blizu, džungle i divljine.
Mora su mi plitka, ostrva mala,
pustinje zelene - za to knjizi hvala.

Ja sam malo čudo,
dosta mi je plača,
i kad knjigu čitam,
veća sam i jača.

U vašim životima sve je dan i noć,
a u mom sunce sija žarko,
knjiga mi je dala moć
da sve učim lako.

Bojana Milošević VI3, TREĆA nagrada na konkursu povodom 22. Zmajevih dečjih igara

Iz kolevke čedo

svoju majku zove,

vrpolji se, plače,

nešto bi da kaže.

Iako ne ume,

mila majka

može da ga razume.

Prolaze dani,

godina, meseci,

čedo je naučilo

već nekoliko reči:

mama, tata, baka, deka,

teku reči kao brza reka.

Kao ptica u letu,

proletelo je vreme,

čedo je spremno

za školske šeme.

U školskoj klupi,

slova se uče,

čedo raste,

k`o da ga neko

za uši vuče.

Uz knjigu malu,

u koju je sve stalo,

čita već reči

i postaje

sve veći i veći.

Knjige, romane,

s uživanjem čita,

dokle će rasti,

svako se pita.

Postaje jak,

postaje snažan,

postaje rečit, bogat,

postaje važan.

I dalje čita,

i dalje raste

uz romane, pesme,

priče i basne.

Dotakao je oblak,

porastao do neba,

odgovoriti ume,

na sve što treba.

Knjiga je čudo,

najveće blago,

granice ne postoje,

čitaj je zato!

Tijana Karić VI2