Humanost na delu

U dvorištu Gimazije „Dušan Vasiljev“ u utorak, 12. aprila 2016. godine, održan je humanitarni turnir u košarci. Prikupljala su se novčana sredstva za učenika 7. razreda OŠ „Sveti Sava“ Dejana Vujadinova. Dejan je zadobio teške telesne povrede u saobraćajnoj nesreći i radi daljeg i bržeg oporavka potrebna su mu dodatna sredstva.  Svoju humanost na delu pokazali su ljubitelji košarke svih srednjih škola u Kikindi. Ovom prilikom, pozdravljeni su i sportisti koji će učestvovati na 29. Beogradskom maratonu. Manifestaciju je otvorio generalni sekretar Sportskog saveza Srbije Vladimir Batez. 

Moji drugari i ja smo imali čast i priliku da razgovaramo sa nekada uspešnim odbojkaškim reprezentativcem. Evo nekoliko najzanimljivijih delova iz razgovora:

– Koliko dugo se bavite sportom?

– Sportom se bavim od prvog razreda osnovne škole. Bavio sam se raznim sportovima: fudbalom, košarkom  i atletikom.  Sport u kojem sam najviše uspeo u karijeri je odbojka.

– Zašto ste baš izabrali odbojku?

– Zbog društva pre svega. Moji drugari iz razreda su trenirali odbojku  i jedan dan im je nedostajao igrač i pitali su mene da li želim da im se priključim. Pristao sam i mnogo mi se svidelo. Tako sam počeo da se bavim odbojkom, a do srednje škole sam uporedo trenirao i košarku. Posle je prevladala ljubav prema odbojci.

– Kakvi su bili treninzi?

– Pa, ja sam odrastao u jednom malom mestu gde nisam imao sportsku dvoranu, pa smo igrali na betonskom terenu. Treninzi nisu baš bili na nekom profesionalnom nivou, ali mi smo to zaista voleli i igrali smo ispred zgrade, u parku... Snalazili smo se. 

– Koji su Vam bili najveći uspesi?

– Igrao sam odbojku za „Vojvodinu“ i deset godina sam se profesionalno bavio streljaštvom. Dugo sam igrao i za odbojkašku reprezentaciju Srbije. Najveći uspeh mi je bio osvajanje zlatne medalje na Olimpijskim igrama 2000. godine. Učestvovao sam i na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine i na Svetskom prvenstvu u odbojci 1998. godine, gde sam sa svojim saigračima osvojio srebrne medalje.   

– Šta biste poručili mladima?

– Poručio bih našim mladima da se bave sportom, pre svega zbog zdravlja, pa onda zbog druženja jer postaju i bolji đaci. Kada se to sve sabere, to su lepe stvari! Ako nešto jako voliš i želiš, uz upornost i trud možeš uspeti  i to ostvariti.

Ko je pobedio na ovom turniru i ko se istakao u borbi pod koševima, nije bitno. Značajno je to da se pokazala humanost na delu i želja da se naš Dejan što pre vrati uobičajenom životu. 

A vi, ako se ne bavite sportom, krajnje je vreme da se pokrenete. Izađite napolje, jer u zdravom telu je i zdrav duh.

Ivana Plemić, V2