Pesnik porodičnih slika

Nedavno sam imala zadovoljstvo da razgovaram sa Mošom Odalovićem, našim dečijim pesnikom, i pokušala da otkrijem recept za pisanje dobre pesme.

Kakav ste bili đak?

U osnovnoj i srednjoj školi bio sam zaista dobar đak, onoliko koliko se može, jer sam imao teško i sirotinjsko detinjstvo i radio neke teže seoske poslove i sam sebi zarađivao hleb. Kasnije sam apsolvirao književnost.

Da li se sećate svoje prve pesme? O čemu ste pisali?

Sećam je se. Napisao sam je u šestom razredu osnovne škole. Mora da se pamti trenutak kad se objavi tvoja prva pesma u nekom listu i ispod pesme piše fabričkim slovima tvoje ime, a moje pravo ime je Momčilo; Momčilo Odalović, učenik Osnovne škole „Braća Arsić“. Pesma se zvala „Štetočina“, a znam da počinje stihovima: Štetočina mali Brana voli ptice svakog dana, to je jedan moj drugar iz detinjstva.

Gde nalazite inspiraciju?

Kao i svi pesnici. Čitav svet oko nas je naša inspiracija, a ja sam pesnik porodičnih slika. Inspiraciju i pesničke slike prikupljao sam u sopstvenoj kući. U mojih roditelja desetoro dece, pet kćeri i pet sinova, i mnoge pesme su tu nastale. Kažu da sam pesnik porodičnih situacija. Nastanu neke pesme sasvim slučajno, danonoćnim radom, čitanjem i posmatranjem sveta.

Kada i gde najviše volite da pišete?

Naravno, u svojoj kući, i to kao ranoranilac. Čitavog života ustajem veoma rano. Ako ustanem u šest sati, to je za mene već kasno. Najviše volim da pišem zimi, uz peć, šporet na drva, i kako se razgoreva vatra, tako se razgoreva i moj stvaralački žar; i kao što se seoski radovi obavljaju izjutra rano po rosi, a ja sam sa sela, tako i ja volim da pišem pesme veoma rano izjutra.

Na koju ste svoju knjigu ili pesmu najviše ponosni?

Ima dobrih knjiga, a imam četrdesetak knjiga sa izabranim pesmama, ali bih izdvojio i pesmu i knjigu „Mama je glagol od glagola raditi“, jer se u našem lepom jeziku rimuju reči majka i bajka, ali to je varljiva rima, jer nije oko majke baš sve tako bajkovito - ona je glagol od glagola raditi i zaista sve stigne da uradi da bi nama bilo lepše i lakše u životu.

Osvojili ste brojne nagrade za svoje stvaralaštvo. Koje biste izdvojili?

Kao dečiji pesnik osvojio sam gotovo sve važne nagrade: Vukovu, nagradu Zmajevih dečjih igara, Nevenovu, Zabavnikovu, Goranovu plaketu, Gračaničku povelju, imam nagrada u izobilju.

Čije knjige najviše volite da čitate?

Kad već pripadam dečijoj literaturi i bavim se isključivo pisanjem za decu, interesuje me dečija literatura. Mi imamo jednu od boljih literatura u Evropi i dragi su mi naši pisci, naše antologije, naše nove knjige i druženja s njima. Pisci na pesničkim susretanjima govore svoje najlepše pesme, tako da ih i tu čujem i imam kompletan uvid u to polje našeg stvaralaštva.

Koju knjigu biste preporučili osnovcima i zašto?

Srećna je okolnost da imamo odličnu dečiju literaturu i ona dobro dođe našoj deci.

Koja bi bila Vaša poruka mladim pesnicima i piscima?

Ne samo mladim pesnicima i piscima nego i deci uopšte poručujem da se igraju, da potroše sve igre detinjstva... Ima darovite dece i ako su ona bogom dana, rođenjem im je dato da pišu, ne trebaju im moje preporuke, sama će se fino snaći u pesničkom svetu.

Hvala Vam.

Mina Milosavljev, VI4