Plodovi jeseni

Milica Tomić IV2

Ludaja - kikindska lepotica

Septembar je, sunce sija,
priroda ga sva upija.

Sve je živo, sjajno, lepo,
prolazi nam toplo leto.

Ko to kuca na naša vrata?
Stiže jesen boje zlata!

Ludaja je ukras bašte,
lepotica iz naše mašte.

Ukusna je poslastica,
to je zlatna tamburica.

Na dan žute ludajice,
sviraju nam tamburice.

Njene boje, ukus ploda,
zovu gosta da je proba.

Ludajice slatke mame,
Na kikindske lepe dane.

To su čuveni Dane ludaje
kad mašta stvarnost postaje. 

Milica Tomić IV2, II nagrada na 32. Danima ludaje

LUDAJA – KIKINDSKA DAMA

Hladan vetar kroz ravnicu duva,
šušti tulaj, a i slama suva.

U budžaku ispod suvog lišća,
sve je žuto, samo ona blista.

Kaputić je svoj lepi obukla,
da je ne bi kiša sad dotukla.

Ćuti, čeka svoje pravo vreme,
da podari lekovito seme.

Medne plodove da podeli,
Na Danima ludaje da pobedi.

Da svu svoju lepotu pokaže,
i Kikindi spektakl prikaže.

Nek znaju svi, toga dana,
biće ona prava dama!

Na Danima ludaje vidi se svašta,
tad pobedi ljubav i dečja mašta.

Marina Kockar IV2 

Ludaja, lepotica kikindskih njiva

Naše njive kikindske,
najlepše su sada,
pune raznih plodova,
ukras su našeg grada.

Eh, te njive, kikindske,
prostrane i mirisne,
za njihove plodove
na daleko čuje se.

Baš taj najteži
i najveći plod,
to je naša ludaja,
sa zemljišta mog!

Krasi ona danas,
trgove i ulice.
E, ludajo, bundevo,
kikindska lepotice!

Nevena Rosić IV2

NEOBIČNA LUDAJA

Nekada davno živeo je jedan siromašan deka. On nije imao ništa drugo osim malo novca, kolibu pored kanala i jednu malu njivu na kojoj je gajio ludaje. Njiva se nalazila na samom kraju Kikinde. Na njoj je rasla sasvim mala, ali lepa i neobična ludaja. Nijedna nije bila lepša od nje. Svaka ludaja imala je neku manu. Neka je bila zelena i kisela, neka je imala rupe na sebi, a poneku su ptice upropastile, jer nisu mogle da odole tom slatkom plodu. Kada je deka to primetio, počeo je još više da se brine o toj ludaji.
Često je razmišljao: „Ako se budem dobro brinuo o ovoj ludaji, moći ću da je prodam po dobroj ceni.“
Prolazilo je vreme, ludaja je rasla i kad je porasla, deka se polako spremao da je ubere. Bila je čudna zato što je sa svake strane bila druge boje. Sa desne strane je bila crvenkasto - narandžasta, a sa leve narandžasto–žute boje. Deka je posmatrao ludaju svakog dana i stvarno je uživao u njenoj lepoti. Odlučio je da je ne proda, nego da se prijavi na izložbu za najveću ludaju koja se održavala na ,,Danima ludaja" u Kikindi. Međutim, kada ju je ubrao nije mogao da je natovari u kolica. Pozvao je komšiju da mu pomogne. Komšija je ubrzo stigao i jedva su uspeli da je natovare u kolica.
Kada su stigli na trg, videli su mnogobrojne ludaje, ali nijedna nije bila lepa i velika kao dekina. Predali su ludaju žiriju. Dok su čekali konačne rezultate, šetali su kikindskim trgom, slušali muziku i obilazili tezge sa najrazličitijim proizvodima. Posle izvesnog vremena, žiri se oglasio. Svi su nestrpljivo čekali da čuju ko je pobednik ove godine. Prvo su pročitali one koji su zauzeli drugo i treće mesto, a onda je spiker pročitao dekino ime. Kada je deka to čuo nije mogao da poveruje. Bio je presrećan. Osvojio je novčanu nagradu i nova kolica. Čestitali su mu prijatelji i rođaci, a on je zahvaljivao još uvek u neverici da je pobedio.
Kada su stigli kući, deka i komšija su pošteno podelili novac. Nastavili su da se druže i da pomažu jedan drugome, jer su shvatili da zajedno mogu mnogo da postignu. 

Milica Tomić IV2 

Ludaja- lepotica naše ravnice

Kada dođe septembar,
U gradu sve požuti,
Ludaje su svuda
I svuda su ljudi.

Ravnica je puna
Te čudne tikve,
Velike i male
U ravnici su nikle.

Ludajo, lepotice naša,
Sve od tebe volim,
Babine kolače, poslastice razne.

Anamarija Krasić, V2 

Ludaja- lepotica naše ravnice

Još jedan dan, još jedna noć

I Dani ludaje će doć.

Dok ptice pevuše, ljudi se raduju,

A ludaje žele još da odremaju.

Ljudi ih dovode u centar Kikinde, u naš kraj,

Tu je ludajama kao raj.

Tara Blagojević, V2