Urnebesna fizika

U Kulturnom centru za učenike naše škole organizovana je prezentacija knjige „Urnebesna fizika“. Knjigu je predstavio Branko Stevanović, jedan od trojice autora; druga dvojica autora Svetislav Paunović i Igor Kolarov su, nažalost, preminula.

 „Urnebesna fizika“ sadrži eksperimente (oglede, opite)i trikove koji su interesantni za izvođenje, sa preciznim objašnjenjima šta je potrebno od pribora i kako se odvija postupak, uz duhovite napomene šta bi moglo da krene naopako i najneverovatnije zaključke, a sve to vodi upoznavanju zakona fizike.

U knjizi se mogu pročitati i mnoge anegdote o fizičarima ili fizičkim zakonima.

Branko Stanković je veoma zanimljivo pričao o fizici i fizičarima, a učenicima koji su pomagali u izvođenju eksperimenata dodeljivao titulu Urnebesni fizičar/Urnebesna fizičarka.

tekst: Dragica Vukša, nastavnica srpskog jezika i građanskog vaspitanja

foto: Ivana Ignjatov, nastavnica srpskog jezika i građanskog vaspitanja

Odlomci iz knjige „Urnebesna fizika“

Nauke se prilično razlikuju.
Prisustvuješ eksperimentu. Kako ćeš znati koja nauka je u pitanju?
Ako je zeleno i koprca se, to je biologija.
Ako smrdi, to je hemija.
Ako ništa ne funkcioniše, to je fizika.

Anegdota
Poljsko-francuska fizičarka Marija Kiri (1867-1934) eksperimentisala je u svom kabinetu kada je iznenada dotrčala njena preplašena asistentkinja:
„Madam Kiri, desilo se nešto strašno! Upravo sam progutala iglu! Šta da radim?“
Naučnica joj rasejano odgovori:
„Molim vas, ne paničite. Daću vam drugu.“

Napomena
Ako primetiš da su u porodicisvi pažljivi i predusretljivi prema tebi, uprkos milionima eksperimenata koje sprovodiš, onda to znači samo jedno: očigledno si se jednog dana iz škole vratio u pogrešnu porodicu.

Anegdota
Nemački naučnici, hemičar Robert Vilhelm Bunzen (1811-1899) i fiziar Gustav Robert Kirhof (1824-1887), šetali su po dvorištu Univerziteta u Hajdelbergu. Prolazeći pored jedne metalne kugle na postolju, Bunzen ju je slučajno pogladio rukom i zapanjeno uzviknuo:
       „Gustave, pipni ovu kuglu! Ona strana kugle koja je u hladovini veoma je topla, dok je strana okrenuta suncu potpuno hladna!“
       Dva naučnika upustila su se u živ razgovor oko tog fenomena, misleći da su slučajno naišli na neki nepoznat zakon o svetlosti i toploti. NJihova razmatranja prekinuo je baštovan koji je prišao kugli i okrenuo je. Primetivši zapanjena lica profesora, reče im:
      „Oprostite, gospodo. Ali ja uvek okrenem ovu kuglu kad se tu zadesim da joj se od sunca jedna strana ne pregreje!“

Anegdota
    U izradi prve atomske bombe učestvovo je i jevrejsko-američki naučnik DŽulijus Robert Openhajmer (1904-1967). Pred članovima komiteta američkog kongresa on je objašnjavao proces izrade bombe. U jednom trenutku, neko mu je postavio pitanje:
   „Gospodine Openhajmeru, da li postoji neka uspešna zaštita od atomske bombe?“
   „Da. Mir!“

Ti si pravi fizičar ako...
-    znaš da je pikometar manji od nanometra, a ne razumeš većinu  viceva o sportistima;
-    znaš da brzina svetlosti iznosi 299 792 458 m/s, a svakog dana se upoznaješ sa susedom koji već godinama živi pored tebe;
-    znaš prvi zakon termodinamike, ali ne i broj cipela koji nosiš;
-    duže od dva sata možeš da raspravljaš o rezultatima eksperimenta za koji je potrebno svega sedam minuta;
-    objašnjavaš petogodišnjaku, koji te pita zašto je nebo plavo, teoriju atmosferske apsorpcije;
-    znaš da se težina meri u njutnima, a ne u gramima, i voliš o tome da čavrljaš sa ljudima koji te pitaju koliko ima sati;
-    znaš da je svetlost i čestica i talas, ali najverovatnije nemaš pojma kada ti je rođendan.