Ludaja - kikindska lepotica

Pred kraj leta,

Jovana Karić, IV2

moja je bašta
prava mašta.
Puna je boja i sreće,
dok se zlatno lišće okreće.

Kao i svake zore rane,
obilazim ludajice male.
Jedna mi je posebno mila,
u srce mi se svila.
To je moja princeza Juca,
ona je prava buca.

Šminka se svakog dana,
prava je dama.
Sve haljine narandžaste boje,
prelepo joj  stoje.
Zelene lokne sa njene glave,
spuštaju se sve do mirisne trave.

Takve dame u celom kraju nema,
ona se za ludajine dane
vredno sprema.

Moja Juca je sve veća i veća,
neizmerna je njena sreća.

Došao je i taj dan,
polako se ostvaruje njen san.
Kočija po Jucu stiže,
nagrada je sve bliže i bliže.

Moja Juca ponosno na bini stoji,
krajičkom oka tuđe kilograme broji.
Smeši se, niko joj ravan nije,
pobednik se u njoj krije.

Gromkim glasom, trgom se ori,
„POBEDNIK JE JUCA“
i o njoj sad svako zbori.

Nјenoj sreći kraja nema,
rešena je prava dilema,
Juca je kraljica svih bundevica.

Jovana Karić, IV2, nagrada na Danima ludaje