Na visokoj planini
malo selo spava,
u njemu razmišlja
pametna glava.
Čiča Mile gleda
ka prozirnoj vodi,
dok tužno sedi
u svojoj sobi.
Šta će raditi
kada padne sneg,
da li će dom napustiti
i krenuti u beg.
U selu novca nema,
ni svetla neće biti,
a vetrovi će da jure i
kiše će liti.
Gleda čiča Mile
u jesenji dan
i kako žuto lišće
treperi kao kroz san.
Naš junak shvati
nešto vrlo važno,
da ono što će da se desi
uopšte nije strašno.
Vetar što juri
prijatelj će mu postati
i on će u svom domu
zauvek ostati.
Napravio je vetrenjaču
i obasjao celo selo,
svako se veseli,
dok se planina beli.
Vetrenjača se vrti
i danju i noću,
elisa se okreće,
nema kraja njihove sreće.
Pao je još veći sneg
i čiča Miletu je opet pretio beg.
Nema više hrane u selu,
ali čiča Mile dobije ideju.
Reka će točak okretati,
pšenicu mleti,
i svi će od brašna
hleb praviti.
Sunce ih kraičkom oka gleda,
toplotu im daje,
dok hladna zima traje.
Celo selo
priredilo je slavlje
i podiglo čašu
za čiča Miletovo zdravlje.
Čiča Mile ponosno gleda
u zimski dan,
zahvaljuje vetru, Suncu i reci
što je dao sreću
mnogoj deci.
Jovana Karić, V2, PRVO mesto na konkursu „Energija je svuda oko nas 2020.”
mentor: Aleksandra Stančul
No comments:
New comments are not allowed.