naše škole još uvek se pamti ime Antonine Vukobrat koja je pre 8 godina bila đak generacije, a sada je studentkinja fakulteta u Beogradu. Nedavno sam stupila u kontakt sa Ninom, a ona je sa zadovoljstvom pristala da mi odgovori na nekoliko pitanja.
Na šta te škola najviše asocira?
Asocira
me na drugare, ekskurzije i izlete, časove hemije u laboratoriji,
užinu, fudbal u školskom dvorištu, prve simpatije.. Ima tu još mnogo
stvari koje je teško staviti u jednu rečenicu. Svakako jedno lepo
sećanje i bezbrižan period.
Zašto voliš školu?
Jer nas nauči mnogo čemu. Pre svega, u njoj
naučimo prva slova i prve računske operacije, ali isto tako stičemo i
radne navike,... U školi stičemo prve drugare, ona nas uči fer pleju i
poštovanju različitosti.
Šta te je poguralo da kreneš da učiš i budeš đak generacije?
Oduvek
sam sebi postavljala gomilu pitanja i bila sam rešena da tragam za
odgovorima. Neke od njih ni sada nisam našla. Porodica, prijatelji i
škola su me motivisali da se uvek trudim i napredujem. Nikad nisam
postavila cilj da budem đak generacije, više sam težila nekom ličnom
rastu.
Definitivno fizika. Nauka čije se primene vide svuda oko nas. Nekako uvek izazovna, a sa druge strane prirodna i logična, privukla me od malih nogu. Zainteresovanost za fiziku je bitno uticala na kasniji izbor profesije.
Da li se sećaš svojih drugara i nastavnika iz osnovne škole?
Naravno. Bez drugara škola ne bi bila to što jeste. Sa nekima od njih se još uvek družim. Nastavnika se takođe sećam. Svakako moram da pomenem Desanku Čepelnik, ali i nastavnicu hemije Lelu Stančić, nastavnika fizike Milana Danića, učiteljicu Nevenku Čikić i razrednu Mariju Dimitrić. Svi oni su me potpuno podržavali i pomogli mi da pređem mnoge prepreke sa kojima sam se susrela u toku školovanja.
Mislim da je izuzetno važno učiti kako bi bili u toku sa vremenom u kome živimo, otkrivati nove stvari, napredovati. Tu nije reč samo o učenju koje se zahteva u školi. Bitno je sticati znanja na svim poljima. Od učenja lepom ponašanju pa do učenja o tome koliko je bitno čuvati životnu okolinu. Čovek celog života uči, obogaćuje i usavršava svoje znanje. Ne treba bežati od nepoznatog, baš naprotiv, trebalo bi se uhvatiti u koštac sa onim što ne znamo.
Šta ti je učenje donelo u životu?
Donelo mi je više mogućnosti pre
svega, više prilika da biram. Takođe, ono što sam naučila u osnovnoj
školi, dobro me je pripremilo za više nivoe obrazovanja.
Da li voliš takmičenja u kojima je neophodno da upotrebiš stečeno znanje?
Da,
oduvek sam volela izazove. Naročito je interesantno kada se ono što
naučiš složi kao kockice i onda to primenjuješ pri rešavanju konkretnog
problema.
Koje ti je bilo najzanimljivije takmičenje na koje si išla i zašto?
Uvek
su mi bila interesantna takmičenja iz fizike. Iskustvo koje bih
izdvojila je republičko takmičenje iz fizike u osmom razredu. Zadaci
nisu bili laki, ali ono što je bilo najzanimljivije je upoznavanje sa
novim ljudima koji imaju slična interesovanja, kao i razmena iskustava.
Da li uspevaš da uskladiš i zabavu sa učenjem i kako?
Svakako. Dobrom organizacijom se sve postiže. Mislim da je zabava izuzetno bitna, kao i učenje. Uvek treba odvojiti neko vreme za predah i opuštanje.
Da li uspevaš da nađeš slobodno vreme?
Naravno. Pored svih obaveza, uvek imam vremena za šetnju, druženje sa prijateljima ili omiljeni film; generalno za one stvari koje me ispunjavaju. Mislim da je to veoma važno kako bi se postigao balans u životu.
Hvala ti što si izdvojila vreme za naš e-časopis. Želimo ti mnogo uspeha u budućnosti!
Ana Vojvodić, V2
No comments:
New comments are not allowed.