I ove godine, naša Narodna biblioteka „Jovan Popović“ raspisala je literarni i likovni konkurs povodom svog dana, 18. novembra.
Pristiglo je neočekivano mnogo (preko dvesta) literarnih radova. Naše učenice, Helena Grujić, 7/1 i Jovana Karić, 6/2 bile su veoma uspešne. Helena je nagrađena trećom nagradom, a Jovana je osvojila pohvalu.
ODRED ZLIKOVACA
Taj dan mi je promenio život. Dan kad sam postala vođa. Vođa „Odreda Zlikovaca“. Od kada se sve završilo, život mi više nije isti. Niti živim na istom mestu, niti na istoj planeti...
- Da li imamo sve članove? – reče Flo, upravnica zatvora „Rakaz“.
- Harla ne želi, kaže da neće da učestvuje čak i da joj platiš! – reče Danijela, zamenica upravnice.
- Možda promeni mišljenje kad čuje da joj sin ide u zatvor.
Harla je bila pomalo luda žena. Nije imala nikakve moći ili posebna oružja. Imala je samo sreću, ali je i toj sreći došao kraj. Ta žena sam bila ja.
- Harla, imaš posetu. – čuo se glas preko zvučnika.
Došao je moj sin sa ne baš lepim vestima. Posle par minuta ćutanja i gledanja kroz staklo, progovorio je.
- Ukrao sam sat.
- Uradio si šta?!
- Ukrao sam sat.
- Da si nešto veće ukrao pa još ok, ali sat!
- Ima ugrađen TV...
- Oh, znači ukrao si TV na satu, jako si pametan.
- Ali nema samo TV, ima još raznih funkcija...
- Dobro, sad mi reci zašto si stvarno došao.
- Moraćeš da prihvatiš ponudu za „Odred Zlikovaca“ da ja ne bih išao u zatvor.
- Imaš 14 godina, možeš ići u popravni dom, a ne u zatvor.
- Mama, imam 17 i ići ću u pravi zatvor.
- Prihvatiću, ali ako se ovo bude još jednom ponovilo...
- Ti mi nešto reci! Nema zbog čega nisi bila u zatvoru! – rekao mi je dok su me odvodili.
Sutradan, dok sam šetala po zatvorskom dvorištu, osetih kako mi neko prilazi s leđa.
- Dobrodošla, Harla! – kaže mi Flo - Napraviću od tebe vođu kakvog ne možeš ni zamisliti!
- Samo sanjaj, Flo! Ovde sam jedino da mi sin ne bi išao u zatvor.
- Zahvalićeš sinu kasnije, sada da te upoznam s tvojim odredom.
Nisam bila najuzbuđenija, al’ kad se nešto moralo, moralo se.
- Prvi na listi je Mirotvorac.
- Jeste da se zovem Mirotvorac, ali baš ga i ne pravim – reče on.
- Poznaje veoma dobro oružja i dobar je borac.
Sledeći je Kralj Lavova i nije kao onaj iz filma. Čuvajte ga se od kad mu se svidelo ljudsko meso.
- Zovite me Rik. – reče Kralj Lavova.
- Sledeći je Vatreni.
- On baca plamen? – pitala sam.
- Pa, da. – odgovori mi on.
- I poslednja, ali ne i najmanje važna je Matica. Ona svojim vriskom, koji je iritantan za ljude, privlači pčele koje tada počinju da napadaju metu. Ustaj lenčugo!
- Još 5 minuta, molim vas! Ovo je Marija, moja pčela. Kaži zdravo Marija. – reče Matica.
- Da li ona mora da ide sa nama? – pitala sam.
- Mora. Imaš li fobiju od pčela? – upita me Flo.
- Pa, možda malo, tj. malo više.
- Neće ti one ništa uraditi dok im ne kažem. I, zovite me Lena. – reče Matica dok se udaljavala.
Posle upoznavanja su nas odveli na neku poljanu gde su nam nešto ubrizgali u glavu.
- Stavili smo vam čipove blizu lobanje pomoću kojih ćemo vas pratiti i komunicirati sa vama. Ukoliko pokušate da pobegnete, čip će eksplodirati, ako ne poštujete pravila, čip će eksplodirati. – reče Flo i dodade – Ići će naš specijalni agent Marko sa vama. Ostatak će vam objasniti u putu.
Tako je i bilo.
- Kada kažem da iskačete, iskačete. Posle toga tražimo pleme koje će nam objasniti kuda dalje. Naš zadatak je da zaustavimo Velikog Mozga i Nanaua, predsednika Čilea, koji rade ilegalne eksperimente na ljudima.
Prošlo je pola sata od kad smo stigli na obalu.
- Zapamtite, ne smeju da znaju ko smo i odakle smo. – podseti nas Marko. Ubrzo, u sred ničega smo pronašli pleme koje treba da nam objasni šta dalje da radimo.
- Moje ime je Rina. – obrati nam se žena. – Molim vas, uđite!
Ušli smo u njenu kućicu gde nam je polako objasnila šta dalje da radimo.
- Naći ćete vozača koji će vas odvesti u centar. U kombiju se nalazi odeća koju ćete obući da se uklopite. U centru postoji samo jedan kafić i u njemu će biti predsednik. Za dalje se sami snađite.
U tom trenutku se začu glas.
- Eno ih! Dao sam ih vam na ruke! Sada vi meni predajte ono što mi sledi!
Počela je pucnjava. To je bila vojska Čilea. Neko nas je otkucao! Ubili su i tog čoveka što nas je odao, i Rinu, i još mnogo ljudi. Mi smo uspeli da sačuvamo živu glavu, jedva.
Pratili smo Rinina uputstva i našli smo vozača koji nas je odvezao u centar.
- Ovde vas ostavljam. – reče vozač.
Ušli smo u kafić i našli Nanaua. Sedeo je za šankom kao da čeka nekog. Tada se iz čipa začu Flo.
- Da li me čujete, odrede?
- Čujemo te.
- Budite pažljivi, predsednik čeka devojku u plavoj haljini. To si ti, Harla.
Prišla sam predsedniku.
- Zdravo, devojko! – kaza Nanau. – Predpostavljam da si ti izabrana. Da li bi htela da pođeš sa mnom u moj zamak?
- Naravno!
U zamku mi je Nanau pokazao i ptičice, i baštu, i sve što ima. Bukvalno sve. Posle toga me je pitao jedno veoma zanimljivo pitanje koje mi je dalo šansu da uradim ono zbog čega sam došla.
- Znam da te ne poznajem dugo, ali sviđaš mi se i da li bi želela da mi budeš žena?
- Pa, ne znam kako ovo da ti kažem. Ali...
Ništa nisam rekla. Umesto toga sam ga oborila na zemlju i uperila pištolj u njega.
- Ne zanimaš me ti, zanima me gde se nalazi Veliki Mozak i kako mogu da dođem do njega.
- Čekaj, čekaj, čekaj, nema šanse da ti kažem gde se nalazi!
- Imaš 5 sekundi! – viknula sam i repetirala pištolj.
- Dobro, dobro. Napuštena upravna zgrada na kraju grada.
- Čuli ste ga, krenite, naći ćemo se tamo. – rekoh timu pomoću „bubice“ u prstenu.
- Primljeno, Harla. – odgovori Mirotvorac. – Krećemo.
- Hvala vam, predsedniče. – rekla sam i zažmurila.
- Ali...
Nije ni stigao da završi rečenicu. Metak je bio brži.
Našli smo se na dogovorenom mestu.
- Laboratorija se nalazi pod zemljom. – kaza Marko.
- Dobro, Vatreni, Rik i ja idemo gore da postavljamo bombe, a Marko, Mirotvorac i Lena idu dole – naredila sam.
Dok smo postavljali bombe, ostali su otišli dole.
- Ko ste vi? Kako ste me pronašli? – iznenadi se Veliki Mozak.
- Mi smo ljudi koji će ti pokazati kako to izgleda kada ti se snovi sruše. Jednom zauvek. – odgovori Mirotvorac.
- Moje životno delo nećete pipnuti. Nikada!
- Daj, čoveče, svi znaju da samo škodiš. Ništa ti nije uspelo, niti će ikada. Neko mora da te zaustavi, a mi smo srećni dobitnici tog zadatka.
U tom trenutku bomba eksplodira. Ranije nego što je trebala. Cela zgrada je počela da se ruši. Čudovište se tad oslobodi, uhvati Velikog Mozga i pojede ga.
- Bar je jedan manje. – reče Lena.
Marko uzme hard-disk na kom su snimani svi eksperimenti.
- Šta to radiš? – upita Mirotvorac.
- Moramo ovo da odnesemo u medije, ovo je radio i na deci. Ljudi moraju ovo da znaju.
- Flo je rekla da hard-disk ne sme da napusti zgradu.
- Uskoro zgrade neće ni biti.
- Svejedno.
Mirotvorac napade Marka koji nije uspeo da se odbrani. Lena je videla sve, uzela hard-disk pre Mirotvorca i počela da trči. Međutim, bila je sporija i brzo ju je uhvatio.
- Daj mi taj hard-disk i svi ćemo biti u redu. – zapreti joj Mirotvorac.
- Nikada!
Lena je imala sreće. U tom trenutku se pojavio Vatreni koji zapali Mirotvorca. Barem smo uspeli da sačuvamo hard-disk i da pobegnemo iz zgrade pre nego što se srušila. Kada smo izašli, imali smo šta i da vidimo. Napolju nas je čekala zaseda.
- Kako su nas pronašli? – pitao je Vatreni.
- Možda su me pratili... Videli su da sam ubila predsednika... – odgovorila sam.
- I to odlučuješ tek sad da nam kažeš!
- Bolje ikad nego nikad!
Raspravu je prekinulo veliko čudovište koje je izašlo iz ruševina. Počelo je da hipnotiše vojnike.
- Pokrijte glavu! – viknula je Lena.
Čudovište je krenulo prema centru da skuplja svoju hipnotisanu vojsku. Krenuli smo za njim i u tom trenutku se javi Flo.
- Odrede, vaša misija je ovde završena.
- Ali, moramo da zaustavimo čudovište. – rekla sam.
- To nije naša dužnost.
Mi smo svejedno krenuli.
- Upozoravam vas, jedan klik je dovoljan da vas raznesemo! – besnela je Flo.
Nismo je slušali.
- Ovo vam je drugo upozorenje!
Još uvek je nismo slušali, iako je na sve načine pokušavala da nas zaustavi.
- Treće i posledenje upozorenje! Klikćem...
Pre nego što je uspela da završi rečenicu, Danijela joj se prikrala i udarila je palicom u glavu.
- Sada možete da nastavite. – rekla je Danijela.
Dok smo stigli, čudovište je počelo da ruši zgrade. Mi smo pokušali da ga uništimo, ono je pokušavalo da uništi nas. Lena je skupljala pčele koje su ga napadale, Rik ga je grizao, Vatreni mu je spalio ruku, ali se karijera Vatrenog završila kada je ta ruka pala na njega. I tada sam odlučila jednu ludu stvar – rizikovaću svoj život kako bih spasila milion drugih. Uhvatila sam koplje koje sam pronašla, popela sam se na vrh zgrade i skočila. Prošla sam mu tačno kroz čelo. Ni on, ni ja nismo preživeli. On nije preživeo taj ubod, a ja strmoglavi pad na ruševine, sa 24 metra visine.
Posle toga se više ničega ne sećam. U stvari, sećam se još jedne stvari. Bila sam u bolnici i rekli su mi „Zbogom“. I tad sam zaspala – zauvek.
Helena Grujić, VII1,
3. nagrada na konkursu povodom Dana Narodne biblioteke
KO PALI ULIČNA SVETLA
Spavaju klonule, setne grane,
okićene, pozlaćene, na njima crne vrane.
Stud okrutna jezdi po noći,
moje selo u kolevki spava, čeka kad će dečji koraci doći.
Sedim kraj peći, moje malene noge
tlo sa stare, visoke stolice ne mogu dohvatiti,
sedim i gledam rano jesenje jutro sela moga srca.
Pokušavam tajne njegove shvatiti.
Ko boji i skida lišće sa grana?
Ko pali ulična svetla?
Da li zaista postoji druga strana njive?
Kroz mali okvir prozora mnogo se priča vidi,
nebo već rumeni, rudi,
možda se u Sunce zaljubilo,
od prvog dana kada se probudilo.
Mutna, mlečna magla,
sa neba se kao prašnjavi oblak sagla.
I kišno jutro koje mi ulepša dan,
dok slušam zvuk udaranja kapljica kroz san.
Opojan miris oktobarskog dana ispunio je selo,
tmurno nebo celo je belo,
jesenjem jutru se smešim.
Moje selo nije samo moje,
ono i nekoj drugoj duši pripada,
još nečije oči posmatraju rano jesenje jutro ,
i taj neko smišlja svoje priče,
koje mojima, verovatno, ne liče.
I on leži na svežoj, modroj travi,
dok po oblacima hoda,
i ko to nije pokušao i odleteo iznad nebeskog svoda,
nikada neće znati šta sve trči u dečjoj glavi.
Jovana Karić VI2,
pohvala na konkursu povodom Dana Narodne biblioteke
No comments:
New comments are not allowed.