Beleške sa puta po Španiji

Dan prvi

Milica Tomić: Ustali smo ujutru oko osam. Generalno, svakog dana je bilo veoma rano ustajanje. Otišli smo na doručak u pola devet. Sa doručka bismo otišli pravo u školu. Tamo smo imali banket i upoznavanje. Svaka škola je, uključujući našu, pripremila prezentaciju koju bi prezentovala po desetak-petnaest minuta svim ostalim đacima i nastavnicima. Mnogi kažu da im se naša prezentacija najviše svidela i, zaista, potrudile smo se da prikažemo našu školu na najlepši način. Posle toga, imali smo kratku pauzu i upoznavanje sa ostalom decom. Dosta toga smo naučili, mi o njima i oni o nama. Već tada, svi smo se na neki način sprijateljili. Posle toga, imali smo ručak, pa pauzu koja se kod njih zove sijesta. Traje od 2 popodne do 5 i tada svi odmaraju. Nakon sijeste, imali smo radionicu u vezi sa proporcijama i arhitekturom, tako što smo upoznavali svaki sitan detalj katedrale u Baezi. Merili smo dužinu prozora, visinu same katedrale, upoznati smo bili sa njenom istorijom i fontanom ispred nje, fontanom svete Marije. Na veoma zanimljiv način su nam prikazali sve. Takođe, imali smo radni list da popunimo. Kada se radionica završila, u pola sedam, imali smo pauzu, večeru i većina je, iscrpljena nakon prvog dana, otišla da spava.

Dan drugi

Mia Pastor: Ustali smo malo ranije nego inače i krenuli smo na put za Haen. Tamo smo otišli u Muzej mernih instrumenata. Imali smo zadatke da pronađemo i napišemo svrhu pojedinačnih instrumenata. Zatim smo prošli kroz tunel koji nam je bio zanimljiv jer liči na pećinu gde su ljudi pre živeli. Otišli smo onda na vidikovac, gde se video ceo Haen i gde je bilo stvarno prelepo. Posle smo se vratili u Baezu, ručali smo, i imali radionicu o hemiji. Pravili smo termostat i upoznali se sa različitim mernim instrumentima. Zatim smo otišli na večeru i posle se družili sa drugarima i otišli na spavanje.

Dan treći

Milica Tomić: Dan je počeo tako što smo ustali u šest, brzo doručkovali i krenuli u Granadu. Putovali smo oko dva sata i odmah po dolasku obišli jednu od najveličanstvenijih građevina u tom regionu, Alhambru, drevni zamak iz XV veka, sa mešavinama muslimanske i hrišćanske kulture. Obilazak je trajao oko četiri sata. Imali smo kustosa koja nam je na engleskom objašnjavala sve čari i lepote ove građevine. Nakon toga, otišli smo u centar Granade i tamo smo imali malo slobodnog vremena i prošli katedralu, prošetali ulicama. Ulice u Španiji su generalno lepe, podsećaju na Italiju, Veneciju, što je ostavilo jak utisak. Bilo je veoma toplo. Tog dana je bilo čak 30 stepeni. 

Kasnije, u pola pet, otišli smo u Naučni park. Sam kompleks je veoma velik, razne izložbe su postavljene tamo, razne eksponate smo imali prilike da vidimo. Prvo smo se prošetali kroz muzej. Zatim smo sišli u park muzeja, gde smo imali priliku da gledamo predstavu sa različitim vrstama ptica. Čuvar nam je iznosio ptice, poput sova, sokolova, orlova, a one su bile toliko pitome da su mu čak sletale na ruku, a nama preletale preko glava što nije tako čest slučaj kao ovde. Bilo je veoma zanimljivo. Kasnije smo se podelili u grupe. Jedna grupa je išla na astronomsku postavku, a mi smo imali kratku turu kroz biološku postavku muzeja. Kada nam je kustos pokazala sve eksponate, imali smo foto takmičenje. Svaka grupa je imala zadatak da uslika što više mernih instrumenata na postavkama muzeja, a najlepše slike su bile odabrane kao slike pobednika. Poslali smo slike nastavnicima i čekali rezultate koji su bili objavljeni tek u petak. Zatim smo obišli astronomsku postavku gde smo imali priliku da vidimo teleskop i da se upoznamo sa njegovim delovima i osobinama. Posle toga smo napravili par slika ispred ovog kompleksa i krenuli u dom. Vratili smo se oko pola devet i otišli na večeru. Nismo bili mnogo umorni iako je dan bio naporan, pa smo ostali da se družimo, igrali smo karte i pričali sa decom.

Dan četvrti

Mia Pastor: Ustali smo oko osam ujutru i otišli na doručak. Nakon doručka smo svratili malo do prodavnica, a onda otišli do škole. Tu smo imali zanimljivu radionicu kako napisati katalog. Ponovo smo se podelili u grupe. Svaka grupa je dobila jedan zadatak. Neko je radio dizajn, neko lična osećanja, neko upoznavanje. Koristili smo Google Doc. Zatim smo imali kratku pauzu gde smo probali španske specijalitete poput čurosa, i nastavili smo sa radom. Posle ručka smo otišli u Bedu na plantažu maslina. Tamo smo se upoznali sa kulturom maslinovog ulja u samoj Andaluziji i naučili smo kako da prepoznamo kvalitetno maslinovo ulje što će nam veoma značiti u daljem životu. Zatim smo otišli do trga. Imali smo vodiča koji nam je pričao o građevinama, njihovoj istoriji i kulturi. Zatim smo imali slobodno vreme gde smo ponovo išli po prodavnicama i vratili se u Baezu. 

Dan peti

Milica Tomić: Petak je svima bio veoma tužan zato što smo tek tada shvatili da je to poslednji dan, kada ćemo poslednji put imati priliku da se družimo sa svim tim osobama. Dan je počeo radno, Otišli smo u školu gde smo završavali katalog o mernim instrumentima. Sa naučnim podacima koji su uneti u njega, katalog je bio svrha ove faze projekta. Završili smo jedno poglavlje kataloga, a kasnije, u Kikindi i drugim mestima radiće se druga poglavlja ovog kataloga. Kasnije smo imali potragu za blagom po celoj Baezi. Tačnije, dobili smo tragove od nastavnika i đaka vodiča, i išli smo po celom mestu da ismo tražili znamenite građevine i zdanja, poput fontane, katedrale, crkve. Išli smo na trg. Čak i po manjim ulicama su bili tragovi. Kada smo našli ta mesta, kao dokaz, trebalo je da se uslikamo tu i to bismo kasnije pokazali nastavnicima. Naravno, onaj ko bi prvi stigao, bio je pobednik. To je bila Mijina grupa, Mućaćosi. Oni su dobili nagradu na dodeli diploma i oproštaju koji je bio kasnije. Svi su dobili po jedan zvaničan sertifikat o učestvovanju i pohađanju radionica i putovanja. Nastavnici su dobili poklone, kao i đaci. Sve je organizovano na lep i svečan način. Posle toga, đaci su imali slobodno vreme do večere. Tih par sati mogli su da spavaju, da se pakuju, da se šetaju Baezom. Kasnije je padala kiša, ali nije dugo trajalo, pa im nije bilo uništeno vreme. 

Za to vreme, drugarica i ja smo išle da se testiramo u Bedu. Sve što će se kasnije dešavati zavisilo je od ta dva testa. Bilo je veoma napeto, pogotovo našem nastavniku, jer on ne bi znao šta da radi dalje sa nama ako bi se ispostavilo da je jedna pozitivna. Ne bi imao ko da se vrati sa tom devojčicom i 10 dana bi još ostala u inostranstvu, bez igde ikoga. Testovi su brzo bili gotovi i, na svu sreću, obe smo bile negativne. Svima je laknulo i brzo smo se vratile nazad kako bismo se spakovale i iskorustile još malo slobodnog vremena. Kupile smo suvenire za članove porodice i prijatelje, prošetale se još malo, ali, ubrzo je stigla večera. 

Večera je bila nekima tužna, a neki su se smejali. Bilo je tu svega i svačega. Nastavnici nisu bili na večeri. Oni su išli u drugi restoran, tako da smo samo mi đaci večerali u menzi. Onda smo se tek oslobodili i pričali o raznim stvarima. Posle večere, neki su otišli još malo do centra, da provedu tamo poslednje sate, a mi smo se vratili u dom da pišemo izveštaje i kasnije da se družimo sa decom. Sedeli smo u hodniku i igrali karte. Iako je polazak bio u 5 ujutru, mi smo se tek oko 2 vratili u naše sobe, jer nam je toliko bilo lepo i jednostavno, nismo hteli da spavamo nego da vreme iskoristimo na kvalitetan način. Spavali smo kasnije u autobusu pošto smo putovali 4 sata do Madrida. 

Svi koji su doputovali u Baezu vratili su se jednim autobusom. Mi smo krenuli ranije nego što je trebalo da bi se lepo oprostili umesto da ga prespavamo. Kada smo stigli na aerodrom, prvo smo se pozdravili sa Mađarima. Oni će nam na neki način i najviše nedostajati, jer smo se s njima baš dosta družili zato što idu u srpsku školu i relativno su nam blizu. Taj rastanak nam je bio baš tužan. Sa Špancima smo se dan pre pozdravili, ali verujemo da će mnogi od njih doći kod nas i da ćemo se opet videti. Drugi najemotivniji rastanak nam je bio sa Hrvatima. U početku se nismo tako puno družili sa njima, jer su bili povučeni, ali, posle su se oslobodili i jako nam je bilo lepo sa njima. Čak smo ih učili ćirilicu, što je prošlo veoma zanimljivo. Oprostili smo se sa njima i poželeli im srećan put i do skorog viđenja, nadamo se. Zatim smo, 7 sati, od 10 ujutru pa sve do 5 popodne sedeli na aerodromu. Iskoristili smo priliku da napišemo sve izveštaje koji još nisu dovršeni, ali biće. Posle smo otišli na čekiranje, ubacili su nam kofere i prošli smo skener. Ušli smo brzo u avion i oko 7.15 smo stigli u Frankfurt. Let je bio predivan zato što smo imali priliku da posmatramo zalazak sunca s prozora aviona. Kada smo stigli u Frankfurt, imali smo samo 2 sata do sledećeg leta i to je bilo veoma naporno, jer smo malo i kasnili, ali smo žurili da nam ne bi promakao let. Let je trajao oko sat i 20 minuta. Stigli smo u Beograd oko 11.15, uzeli stvari, spakovali se i krenuli za Kikindu. U Kikindu smo stigli oko 15 do 2 ujutru. Dočekali su nas naši roditelji koji su svima mnogo nedostajali. Pozdravili smo se sa njima i svako je otišao kući i verujem da smo sve četiri spavale do kasno, jer ukupan put od Baeze do Kikinde je trajao 20 sati što je zaista mnogo.

foto: privatna arhiva

video zapis: Miroslav Grujić, nastavnik geografije