Suvača

U Kikindi, u drugom rejonu, baš na uglu ulica Nemanjine i Moravske nalazi se Suvača. Ona je jedna od najvažnijih znamenitosti u Kikindi. Davne 1781. godine, u tadašnjoj Velikoj Kikindi, bilo ih je 17, 1800. godine ih je bilo 32, a 1847. čak 51 suvača od kojih su samo dve bile sa dvostrukim kolom. U to vreme u našem gradu postojale su i dve vetrenjače. Postojeća Suvača u Kikindi sagrađena je 1899. godine i bila je u upotrebi do 1945. Mlinovi na konjski pogon bili su poznati još u vreme starog Rima, a sem konja, u oskudnim godinama, pokretali su ih i ljudi. Najstariji zapis o njihovom postojanju na tlu Vojvodine datira iz 1740. godine.

Sam objekat suvače izgrađen je od cigle, crepa i zemlje. Kružnog je oblika, visoka je 8,6 m sa rasponom od 18 do 20 m. Krov je kupast i pokriven je biber crepom iz Bonove ciglane. Unutrašnjost se sastoji iz jednog kola, sličnog točku seoskih kola, prečnika od 10 do 15 metara za koji se uprežu konji. Od broja konja zavisila je brzina, odnosno količina samlevenog žita. Konji su se okretali u krug i obrtali veliku drvenu osovinu koja je pokretala teško mlinsko kamenje. Sa upregnutih pet pari konja suvača je mogla da samelje 100 kg pšenice na sat. Rad suvače je uvek pratila velika buka i škripa, pa su opštinske vlasti njihovu izgradnju dozvoljavale samo na periferiji grada. Pored žita u suvači je mogao da se melje i biber i cimet.

Od 1990. godine ovaj objekat se nalazi pod zaštitom države i proglašen je za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

Maja Rofa, VII1

broj 3, godina I, decembar 2008.