Najbolji provod na Zlatiboru, planini belih snežnih prostranstava, ujedno je i najlepši i najzabavniji snežni sport - skijanje. Prava sreća je stati na skije i spustiti se niz beli snežni breg sa svojim drugarima.
Poslepodnevne šetnje su nam najviše prijale. Šetali smo mnogobrojnim stazama zdravlja kroz šume i po obroncima brda, penjali se do spomenika, dok su nas predvodili naši nastavnici fizičkog vaspitanja i razredne starešine.
Naravno, provod nikad nije potpun bez sankanja, klizanja i one dobre stare Novogodišnje kupovine. Bilo je tu raznih suvenira i poklona kakve samo možeš poželeti.
Naravno, odmaralište u kome smo odseli je bilo veoma lepo uređeno, prilagođeno deci i našim potrebama. Sobe su male, ali prijatne i pogodne za boravak dece. Za svaki obrok bismo se okupljali u velikoj trpezariji u kojoj bismo po četvoro sedeli za stolovima. Hrana je bila zdrava, sastojala se od mnogo zlatiborskih, domaćih specijaliteta.
Po našem mišljenju, žurke su bile najbolji deo dana. Naša animatorka Jeca bi nam puštala najbolju muziku, a mi bismo svi đuskali i pevali. Organizovali su i maskenbal, na koji smo svi došli maskirani, a žiri je birao najlepšu masku. Tu je naravno bilo i „Pokaži šta znaš“ i „Takmičenje između dečaka i devojčica“.
Na kraju našeg zimovanja delile su se diplome za postignuća u raznim aktivnostima.
Kad smo stigli u Kikindu bilo nam je žao što se zimovanje završilo, ali sećanje na Zlatibor će zauvek ostati u našem srcu.
Milica Bajić i Saška Mirosavljev, VI2
No comments:
Post a Comment
Note: only a member of this blog may post a comment.