Nekima krv stvarno život znači,
Sa njom su bili zdraviji i jači.
Ali, u jednom trenutku to život odnese,
I trenutke tuge i bola donese.
Strašno je to, ni ne znate koliko,
Kada jedno dete pati toliko.
Ali, ipak, nada u njemu diše
Da je bolest prolazna i ništa više.
Nada je tu, nada ga budi,
Daje mu veru da postoje dobri ljudi
Koji bi svoje krvi dali malo,
Jer im je do toga deteta stalo.
Krv mu je nada, krv mu je sve,
Zato budi tu kad treba te.
Pozajmi mu bar kap svoje krvi,
Nećeš biti ni poslednji, ni prvi.
Sanja Zagorac, VI3, III nagrada na literarnom konkursu Crvenog krsta
No comments:
Post a Comment
Note: only a member of this blog may post a comment.