o Novoj godini

Istorija proslavljanja Nove godine nije pouzdano utvrđena, ali se smatra da su Vavilonci to činili još pre 4.000 godina. Rimljani su takođe slavili Novu godinu, ali se njihov kalendar menjao sa svakim novim vladarom sve dok rimski Senat 153. godine pre nove ere nije „ustoličio“ 1. januar za početak Nove godine. 

Nemci su, prema jednom od niza tumačenja, prvi u XVI veku uveli običaj kićenja jelke. Legenda kaže da je kićenje započeo utemeljitelj protestantizma Martin Luter. Luter je šetajući kroz šumu bio zadivljen hiljadama zvezda koje su svetlucale kroz granje jela. Toliko je bio očaran prizorom da je odsekao malo drvo i odneo ga kući svojoj porodici. Da bi oživeo istu lepotu koju je video u šumi, zakačio je i male sveće na grančice. U Evropi i Americi kićenje jelke postaje popularno u XVIII veku. 

Nova godina je tradicionalno i vreme okupljanja - porodičnog, sa prijateljima, na organizovanim proslavama i to u svečanim odelima, s posebnom brigom o izgledu, ukrašavanjem enterijera i eksterijera. Svaka zemlja ima i poneku specifičnost. 

Austrijanci na Novu godinu, kao desert uz svečani ručak, pripremaju sladoled od mentola u obliku deteline s četiri lista. 

Stari sicilijanski običaj kaže da će sreća doći onima koji na Novu godinu jedu lazanje. 

Kad zakuca ponoć, Španci moraju da pojedu 12 zrna grožđa - po jedno za svaki mesec. 

Norvežani se časte pudingom od pirinča u kojem je skriveno jedno zrno badema. Osobu koja pronađe badem pratiće sreća. 

U Brazilu je običaj da se u novogodišnjoj noći nosi bela odeća za sreću i mir u godini koja sledi. 

Holanđani se za doček pripremaju pekući krofne jer veruju da to donosi sreću. 

Italijani najbučnije proslavljaju Novu godinu, jer što veća buka, zlo će brže pobeći. Iz kuće bacaju sve stare, nepotrebne stvari, od nameštaja do odeće, i to kroz prozor. 

Danci u novogodišnju noć ulaze sa mnogo razbijenih tanjira ispred kućnog praga. Stari tanjiri čuvaju se cele godine i u ponoć se bacaju pred ulazna vrata prijatelja. Mnogo razbijenih tanjira simbolizuje društveno bogatstvo - prijatelje. 

Kubanska tradicija nalaže da se u ponoć pojede 12 grejpova, koji simbolizuju mesece godine, a poštovanje tog običaja treba da donese sreću. 

Nova godina se u Kolumbiji dočekuje tako što se u svakoj porodici šije lutka koja ima zadatak da predstavlja staru godinu. Ona se puni starom odećom svakog od članova porodice i papirićima na kome svaki član napiše čega se više ne bi prisećao iz stare godine. Lutka se iznosi napolje na trem kuće i pali tačno u ponoć. Ostavlja se da izgori dok se ne pretvori u pepeo, jer je tek tada odstranjena nesreća. 

U Kini se Nova godina dočekuje između 10. januara i 19. februara. Trg glavnog grada ukrašava se papirnim zmajevima, simbolom moći i uspeha glavnog grada. Većina ljudi u Kini slavi Novu godinu kod kuće sa svojim rođacima. Oblači se nova odeća, dok se stara baca kroz prozor. Trpeza je bogata raznim jelima i pićima. Neizostavni su slatki pirinčani kolači, da bi nova godina bila „slađa“ od stare. Iz istog razloga, Kinezi mažu usne medom na dan dočeka. Sve je u znaku crvene boje, jer se veruje da baš ova boja donosi sreću. 

U Japanu se Nova godina proslavlja slično kao u Kini. Većina ljudi izlazi na trg sa svojim bližnjima. U ponoć se Nova godina dočekuje uz 108 udaraca zvona sa budističkih hramova koji simbolizuju 108 mogućih čovekovih grehova. Nakon toga se svi smeju terajući smehom zle duhove. 

Deca Kambodže Novu godinu dočekuju 13. aprila. Proslava traje tri dana. Ukućani se prskaju raznobojnim sokovima kako bi im ta godina bila cvetna. U znak poštovanja, deca roditeljima i rođacima poklanjaju novac.

Pripremili Denis Nastovski, VI2 i Dragica Sredojev, profesor istorije