Mart

IZ PROŠLOSTI NAŠEG NARODA

1. mart

1878.

Pobedom Srbije završen je Drugi srpsko-turski rat. Prvi rat sa Otomanskim carstvom 1876. i 1877. okončan je neuspehom Srbije, ali joj je drugi 1877. i 1878. doneo teritorijalno proširenje za četiri okruga i međunarodno priznanje na Berlinskom kongresu 1878. Ti ratovi bili su nastavak oslobodilačke borbe, a neposredan povod bio je ustanak Srba 1875. protiv turske vlasti u Bosni i Hercegovini.

4. mart

1941.

Jugoslovenski knez-namesnik Pavle Karađorđević, pod velikim pritiskom sastao se u Berhtesgadenu sa vođom Trećeg rajha Adolfom Hitlerom, koji je insistirao da Beograd pristupi Trojnom paktu, a Nemačka i Italija bi navodno garantovale integritet i nezavisnost Jugoslavije.

2004.

U požaru koji je zahvatio srpski manastir Hilandar na Svetoj Gori potpuno su uništene renovirana gostoprimnica, igumanske prostorije, monaške kelije, Beli konak iz 17. veka, mala crkva iz 17. veka, administrativne prostorije i biblioteka, ali su monasi uspeli da spasu najvrednije relikvije.

5. mart

1832.

Štampana je prva knjiga, u prvoj štampariji obnovljene Srbije, "Sabor istine i nauke" Jovana Stejića. Štamparija je kupljena u Rusiji i dopremljena u Beograd u maju 1831.

6. mart

1882. 

Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom, a sebe kraljem.

1941. 

Krunski savet Kraljevine Jugoslavije je u Drugom svetskom ratu doneo odluku da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, pod uslovom da joj Nemačka i Italija garantuju nepovredivost teritorije.

1945. 

U Njujorku je umrla srpska slikarka Milena Pavlović-Barili, jedan od najznačajnijih predstavnika nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. živela je u SAD gde je bila ilustrator modnog časopisa "Vog" i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Rođena je u Požarevcu 1909.

7. mart

1945. 

Nakon ostavke kraljevske vlade, Josip Broz Tito je formirao novu jugoslovensku vladu u koju su ušli i šef Demokratske stranke Milan Grol, kao prvi potpredsednik, i Ivan Šubašić, kao ministar inostranih poslova.

8. mart

Prva proslava Dana žena u Srbiji je održana 1914. četiri godine nakon što je ovaj datum usvojen kao Međunarodni dan žena.

9. mart

1807.

Predvođeni Karađorđem, srpski ustanici su potpuno oslobodili Beograd od Turaka, iako je grad, kao politički centar pašaluka, bio čvrsto utvrđen i posednut jakim janičarskim snagama. Ustanici su tokom 1804, 1805. i 1806. bezuspešno pokušavali da zauzmu beogradsku tvrđavu i tek 8. januara 1807. beogradski vezir Sulejman paša bio je prinuđen da preda Karađorđu Gornji grad, a dva meseca potom i Donji grad. Beograd je postao politički, vojni i kulturni centar nove Srbije i ostao je u srpskoj vlasti do propasti Prvog srpskog ustanka 1813.

1991.

U Beogradu su se masovne opozicione demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića, posle brutalne policijske intervencije, pretvorile u krvave nerede u kojima su poginuli učenik Branivoje Milinović i policajac Nedeljko Kosović. Režim je uveče, kad se situacija smirila, demonstrirao silu tako što je na ulice izveo tenkove, pod izgovorom da to čini zbog izgredničkog ponašanja pojedinih demonstranata koji su demolirali prodavnice u strogom centru grada.

10. mart

1982.

Jugoslavija je osvojila prvo mesto u evropskoj stonoteniskoj super ligi.

11. mart

1887.

U Nišu su Stevan Sremac, Milorad Petrović, Djoka Protić, Spiro Kalik i Stevan Nikšić-Lala osnovali prvo pozorište pod imenom "Sinđelić". Posle Drugog svetskog rata naziv mu je promenjen u Narodno pozorište.

2006.

Umro Slobodan Milošević, bivsi predsednik Srbijei Savezne Republike Jugoslavije. Milošević je pronađen mrtav u svojoj ćeliji u zatvoru Haškog tribunala u Ševeningenu, 

u kome se nalazio od juna 2001. pošto je bio optužen za ratne zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije.

12. mart

1868.

S pravopisa Vuka Karadžića skinuta je zabrana, otad je u Srbiji svako mogao da "piše kao što govori". Rešenje o tome je na osnovu odluke kneza Mihaila Obrenovića potpisao ministar prosvete Dimitrije Crnobarac, bečki i pariski doktor nauka. Konačnu pobedu svog pravopisa Karadžić nije doživeo (umro je 1864).

2003.

U atentatu ispred zgrade Vlade Srbije snajperskim hicem ubijen je srpski premijer dr Zoran Đinđić. Na predlog Vlade, vršilac dužnosti predsednika Srbije Nataša Mićić, proglasila je vandredno stanje.

14. mart

1791.

U Beču je izašao prvi broj "Serbskih novina". Štampao ih je grčki patriota Markides Puljo, saradnik grčkog pesnika i revolucionara Rige od Fere. List je izlazio utorkom i

petkom do kraja 1792.

1914.

Carigradskim mirom Srbije i Turske dopunjen je Londonski sporazum kojim je okončan Prvi balkanski rat. Srbija i Turska uspostavile su odnose, rešena su pitanja vraćanja zarobljenika, državljanstva stanovnika ustupljenih oblasti, status muslimana.

2002.

Najviši predstavnici Savezne Republike Jugoslavije i dveju republika, uz posredovanje Evropske unije, postigli su sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore. Dogovoreno je da se nova država zove Srbija i Crna Gora, da ima predsednika i premijera u jednoj ličnosti, Savet ministara, parlament i sud. Sporazum su potpisali predsednici SRJ i Crne Gore Vojislav Koštunica i Milo Đukanović, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, premijeri dveju republika Zoran Djinđić i Filip Vujanović i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.

15. mart 

1957.

Umro je srpski političar jevrejskog porekla Moša Pijade, predsednik Skupštine FNRJ, slikar i novinar. Umro je u Parizu, na povratku iz Velike Britanije gde je predvodio

jugoslovensku parlamentarnu delegaciju. Slikarstvo je učio u Beogradu, Minhenu i Parizu. Posle Prvog svetskog rata pristupio je Komunističkoj partiji Jugoslavije, a 1921. postao je član njenog Izvršnog biroa. Zbog štampanja ilegalnog organa Centralnog komiteta KPJ "Komunist" osuđen je 1925. na 20 godina robije. Tokom tamnovanja preveo je "Kapital", "Bedu filozofije" i "Manifest komunističke partije" Karla Marksa. Od decembra 1941. nalazio se u Vrhovnom štabu. Izradio je 1942. prve propise o radu narodnooslobodilačkih odbora. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a krajem novembra 1943. u Jajcu bio je potpredsednik Predsedništva, a 5. novembra osnovao je u tom gradu Novinsku agenciju Tanjug.

16. mart

1881.

U Beogradu je osnovana Železničko-saobraćajna škola, sa dva odeljenja po 50 učenika. Po završetku dvogodišnjeg školovanja, učenici su upućivani na jednogodišnju praksu u

Austriju ili Belgiju, gde su polagali praktične i stručne ispite. Škola je prestala da radi 1884, a obnovljena je 1922. kao Državna železnička saobraćajna škola.

2002.

Umro je srpski pozorišni i filmski glumac Danilo-Bata Stojković, koji je ostvario niz maestralnih uloga u pozorištu i na filmu, uključujući uloge u komadim "Profesionalac", "Balkanski špijun" i "Urnebesna tragedija". U antologijske uloge srpskog filma spadaju njegove kreacije u filmovima "Ko to tamo peva", "Maratonci trče počasni krug", "Balkanski špijun", "Čuvar plaže u zimskom periodu", "Varljivo leto '68.". Snimio je i više televizijskih drama i serija. Široku popularnost stekao je likom Bubuleje u televizijskoj seriji "Diplomci", a jednog od najvećih srpskih slikara 20. veka Miću Popovića inspirisao je da naslika seriju slika s likom Gvozdena.

18. mart

1994. 

Bosanska vlada i Hrvatska potpisale su u Vašingtonu u prisustvu predsednika SAD Bila Klintona (Bill Clinton) sporazum o muslimansko-hrvatskoj federaciji u BiH, koja je kasnije, Dejtonskim sporazumom, postala jedan od dva entiteta u bivšoj jugoslovenskoj republici BiH.

1999. 

Kosovski Albanci potpisali su na pregovorima u Rambujeu kod Pariza mirovni sporazum, dok je srpska delegacija odbila vojni deo sporazuma. Šest dana kasnije NATO snage počele su vazdušne operacije nad SR Jugoslavijom.

19. mart 

1999.

Nakon neuspelih pregovora Srba i kosovskih Albanaca u Parizu, predsednik SAD Bil Klinton (Bill Clinton) izjavio je da je "prag prekoračen" i da problem Kosova ugrožava američke nacionalne interese. Diplomate zapadnih zemalja počele su da napuštaju Beograd, a međunarodni verifikatori Kosovo.

22. mart

Danas je dan Svetih 40 velikomučenika u Sevastiji, poznat kao Mladenci. Taj dan Srpska pravoslavna crkva praznuje u spomen na 40 rimskih vojnika - mladenaca koji su položili život za Isusa Hrista. U vreme kad je početkom četvrtog veka istočnim delom Rimskog carstva vladao car Valerije Likinije, koji je svim silama gušio hrišćanstvo, u maloazijskom gradu Sevastiji lokalni komandant Agrikola pokušao je da odvrati od hrišćanstva 40 vojnika, ali nije uspeo, pa je obavestio višu komandu. Ona je poslala izaslanika Lisija, koji je naredio da ih bace u jezero koje se ledilo od hladnoće, a kad ih ni to nije odvratilo od Hrista, javno ih je spalio na lomači. Taj praznik, kod Srba, postao je neka vrsta slave mladih bračnih parova.

23. mart

1999. 

Predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević odbio je, nakon višednevnih pregovora s međunarodnim posrednicima, uključujući i specijalnog izaslanika SAD Ričarda Holbruka (Richard Holbbrooke), mirovni plan za Kosovo i razmeštanje stranih trupa u pokrajini. Generalni sekretar NATO-a je potom aktivirao naredbu o otpočinjanju vazdušnih udara na SR Jugoslaviju, koji su počeli narednog dana.

24. mart 

1945. 

U Beogradu je potpisan sporazum vlade Demokratske Federativne Jugoslavije i Uprave UN za pomoć i obnovu (UNRA). Sporazumom je predviđeno da UNRA pomogne u hrani, lekovima, obući i odeći i da uputi stručnjake za obnovu poljoprivrede, industrije i saobraćaja.

1999. 

U 20.00 časova snage NATO počele su vazdušne udare na SR Jugoslaviju. Tokom 78 dana akcije pod nazivom "Milosrdni anđeo", u kojoj je učestvovalo 19 zemalja, poginulo je preko 1.000 ljudi, a više hiljada je ranjeno. Teško je oštećena infrastruktura, vojni i civilni objekti, a šteta je procenjena na oko 30 milijardi dolara.

1999. 

Vlada SR Jugoslavije proglasila je ratno stanje.

25. mart

1941. 

Kraljevina Jugoslavija je pristupila Trojnom paktu Nemačke, Italije i Japana. Protokol su u Beču potpisali predsednik vlade Dragiša Cvetković i ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar-Marković.

27. mart

1941. 

Nakon pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, u Beogradu je vojnim udarom svrgnut regent princ Pavle Karađorđević i na presto je doveden maloletni kralj Petar II Karađorđević. Zbačena je i vlada Dragiše Cvetkovića i Vlatka Mačeka i obrazovana nova s generalom Dušanom Simovićem na čelu.

1999. 

Jugoslovenska protivvazdušna odbrana oborila je, tokom napada NATO-a na SR Jugoslaviju, američki bombarder "F-117 A". Avion "noćni jastreb" je pao u atar sela Buđanovci u Vojvodini.

Pripremila Dragica Sredojev, nastavnica istorije