OK

U običnoj, pa i službenoj komunikaciji kad se želi da se iskaže saglasnost sa nekim predlogom, nekom tvrdnjom, ocenom i slično, obično se kaže „okej“ ili se napiše OK. To bi trebalo da znači „u redu“, „u redu je“, „tako je“ itd. Isto značenje skraćenica OK ima i u engleskom jeziku, iz kog smo je i preuzeli, kao što su je, pod snažnim uticajem ovog jezika, preuzeli i mnogi drugi evropski jezici. 

Poreklo ove, mogli bismo reći internacionalne skraćenice koja pokriva izraz „u redu“ više je nego zanimljivo. U lingvističkim raspravama i etimološkim rečnicima dato je više raznih objašnjenja kako je ona nastala. Ima čak desetak teorija o poreklu ove skraćenice. 

Međutim, sve se one slažu samo u jednom - nastala je u Americi, u zemlji Ujka Sema. Ali kako? 

Evo samo nekoliko objašnjenja. 

Prvo od njih upućuje na stari indijanski izraz okeh, sa značenjem „tako je“, „to je tako“. To je onda preneseno u američki engleski govor kao „oukej“, pa je prema tome načinjena skraćenica OK, sa istim značenjem kao u indijanskom.

Drugo objašnjenje vezuje se za ime jednog železničkog službenika, Obedija Kelija, koji je, navodno, uredan prijem poštanskih pošiljki potvrđivao svojim inicijalima OK, što je kasnije i dobilo opšte značenje „u redu je“.

Postoji i objašnjenje da je skraćenica OK i proizvod pravopisne greške, odnosno lošeg spelinga. Navodno su neki uglednici bili nedovoljno pismeni, nisu poznavali engleski pravopis, pa su izraz „all correct“ pisali onako kako se izgovara „ol korekt“, dakle fonetski, kao kod nas što bi se reklo- po Vuku. Tako je onda umesto skraćenice AC ispala skraćenica OK dok je značenje ostalo isto. 

Zanimljivo je da se ovakvo nepoznavanje engleskog pravopisa i toliki stepen nepismenosti, iz koje je proizišla i skraćenica OK, pripisuje uglednom Džonu Džejkobu Estoru, pa čak i bivšem predsedniku SAD, Endruu Džeksonu. 

Milan Šipka: „Zašto se kaže“ 

Pripremila Zita Herceg, profesor srpskog jezika