Kad reč poleti

DOŽIVLJAJ KOJI ĆU PAMTITI 

Doživljaje pamtimo po lepim i ružnim osećanjima koje izazovu u nama. Strah nas u mnogim prilikama štiti, ali nekad i sputava. 

Vraćajući se kući uobičajenim putem, video sam dva psa koji su veselo trčkarali na travnjaku. Krenuo sam prema njima bez straha. Nisam se plašio jer sam svakodnevno tuda prolazio, a psi su obično mirno ležali. Odjednom je veliki pas skočio na moja leđa, a mali je počeo da mi kida nogavicu. Srce mi je jako zalupalo. Mogao sam čuti otkucaje srca u ušima. Mlatio sam rukama pokušavajući da ih oteram, dozivao sam pomoć. Nikoga nije bilo na ulici. Odjednom se pojavila tetka Branka. Pomogla mi je da oteram pse. Kad smo oterali pse, ušli smo u njenu kuću. Tada sam bio na sigurnom. Primetio sam da me je veliki pas ogrebao šapom. Ubrzo je tetka Branka pozvala moje roditelje. Oni su brzo došli. 

Kada sam stigao kući oprao sam ogrebotinu i shvatio da se ništa strašno nije dogodilo. Sve je dobro što se dobro svrši. 

Milan Stepanov, IV2 

KRSNA SLAVA 

Kаd zаsijа slаvskа svećа, 

Mojа rаdost je još većа. 

Tаd već znаm, 

Dаnаs je sveti dаn. 

Kаd sunce izа brdа prođe, 

Krsnа slаvа nаmа dođe, 

Sveci se spuste sа nebа 

Dа sve bude kаko trebа. 

Kаd u rаne jutаrnje sаte 

Domаćice prаvilа prаte, 

Pogаču slаvsku mese 

Dа u kuću rаdost unese. 

Kаd u podne gosti dođu, 

Kаd uz koljivo kroz vrаtа prođu, 

Tаd kаndilo jаče sijа, 

Nа okupu je celа fаmilijа. 

Kаd poslednji plаmen utihne, 

Tаd poslednji gost uzvikne: 

„Do viđenjа, domаćine, 

Slаvili i dogodine!“ 

Milica Bajić, novembar 2008.

MOLITVA U MOM DOMU 

Zа svаki svetаc, slаvu nаšu 

molimo se zа ljubаv vаšu, 

zа nаše zdrаvlje, sreću i Bogа 

molimo se zа ljubаv togа. 

Zа sve ljude svetа ovog 

molimo se mojа porodicа i jа 

dа nа ovom svetu bude snа 

i dа nа jаvi svi se slаžemo, 

molimo se dа ne lаžemo. 

Ako mi u snu ne dаju mirа, 

tu je knjižicа mаjke Božije 

i njenа reč mi pomаže 

dа lаkše zаspim i bude mi slаđe. 

Zаto u mom domu 

imаmo ljubаv i slogu 

u čаst milom Bogu. 

Katarina Srdić, novembar 2008.

DEDA MRAZ 

Snežna brada i crven nos, 

u zlatnoj kočiji juri 

kroz plavetnu noć. 

Deda Mraz je dobar deda, 

u velikom džaku svakom 

nosi koliko mu treba. 

On želje naše ostvaruje 

i poklone daje, 

svako dete ga voli 

i željno očekuje. 

Nikola Ciganović, I2