UJEŽ

Komediju „UJEŽ“, što je akronim (vrsta skraćenice) od Udruženje emancipovanih jugoslovenskih žena, gledali smo u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu 11. decembra 2010. godine. 

„Svaku uzvišenu ideju uvek prati i njeno izopačenje. Komedija se uvek bavi tim izopačenjem. U zemlji Srbiji, gde je tako nagao i vrtoglav skok iz obojaka u smoking i tako kratka distanca od čučavca do javne govornice na koju se penju takozvani javni radnici, komedija ne može izbeći tragičnu stranu smešnog kao ni komičnu stranu tragičnog. Predstava UJEŽ, traga za takvim amalgamom, na kakvom, uostalom, počiva svaki pažnje vredan umetnički naum.“, reditelj Radoslav Milenković. 

Najstariji domaći teatar tako, posle skoro 35 godina, na svoju scenu vraća taj Nušićev komad, koji po opštim ocenama nije među boljim delima našeg velikog komediografa, ali svakako nosi njegov pečat i zahvalan je za izvođenje u svim vremenima. 

Napominjući da postoji predrasuda o tome da se taj komad bavi takozvanim ženskim pitanjem, reditelj je, na konferenciji za novinare, istakao da tu nije reč o feminizmu ili antifeminizmu, nego da se Nušić i u tom delu bavi „glupošću, koja može da bude jednako muška koliko i ženska“. 

Ovo je priča o tome kako je simulacija nekakvog društvenog, javnog rada, koji u suštini ne donosi nikakvu karijeru niti eventualno materijalnu korist, u stvari zanemarivanje i uništavanje sopstvene porodice, rekao je Milenković. 

On je dodao da svaku uzvišenu ideju, poput istinskog humanitarnog rada, „uvek prati i njeno izopačenje“ i to je ono čime se bavi Nušić odnosno čime se neprestano bavi komedija, kako u Srbiji između dva svetska rata tako i u ovoj današnjoj.

Pozorište, kakvo je SNP, dužno je da ima na svom repertoaru Nušićeve komade, rekao je upravnik SNP-a Aleksandar Milosavljević, napominjući da je i u ovim vremenima „poželjno da ima i komediju, ali ovo je komedija nad kojom ćemo, kad je budemo gledali, imati itekako da razmišljamo“. 

U godinama borbe za žensku emancipaciju tridesetih godina XX veka, konzervativci i tradicionalisti burno su reagovali na različite vidove afirmacije žena na društvenoj pozornici Kraljevine Jugoslavije. 

Nušić je to učinio svojim delom „UJEŽ“, u kojem je ismejao ondašnji javni angažman žena i njihovo udruživanje. 

Najviše su nam se dopale uloge gospođe Lazić i njene kućne pomoćnice. Njih dve su istovremeno i najkomičnije i najtragičnije. Gospođa Lazić je predsednica UJEŽ-a i zbog te funkcije sebe doživljava kao veoma bitnu i nezamenljivu ličnost, a totalno zanemaruje svoju decu, kuću i muža. U tome je odmenjuje kućna pomoćnica. Izvor komike gospođe Lazić je bio njen govor (oponašala je Isidoru Bjelicu, unjkav govor, kroz nos, izgovor Bosanaca iz Sarajeva) koji je odudarao od zanosne telesne figure (izgledala je kao Merilin Monro). Toliko je opsednuta svojom umišljenom veličinom da uopšte ne primećuje ćerkinu trudnoću, niti zna da je napuštena beba nađena pred vratima, koju je usvojila kao predsednica UJEŽ-a, zapravo njeno rođeno unuče. Kućna pomoćnica je mlada devojka, veoma atraktivnog izgleda koja se često zaljubljuje i obožava da piše i prima ljubavna pisma, ali je nepismena (poput mnogih drugih devojaka sa sela, a i iz gradova, u Jugoslaviji između dva svetska rata). Pisma joj piše najmlađe dete Lazićevih, tinejdžerka koja za uzvrat zraži cigarete. Muževi se uopšte ne snalaze u novonastaloj situaciji - nenaviknuti na to da žene rade nešto van kuće, nisu ih odmenili u kućnim poslovima, niti su preuzeli brigu o deci i podjednako su odgovorni za porodično rasulo.

Pošto smo gledali prvu reprizu (premijera je bila prethodne večeri, 10. decembra), glumice i glumci su nosili nove, sjajne, ispeglane kostime, što je doprinelo lepom vizuelnom utisku. 

Nastavnica srpskog jezika Dragica Vukša