Romantični sveštenik Valentin, koji je uprkos zabrani tajno venčavao parove, inspirisao je stare Rimljane da 14. februar, dan kada je ubijen, proglase praznikom ljubavi. Pravoslavni vernici istog dana praznuju Svetog Trifuna, zaštitnika vina, ljubavi i pesništva. Kako je ovoj dvojici svetaca zajedničko to što su obojica bili zaštitnici iskrene ljubavi svih hrišćana, ovaj praznik lako je osvojio i naše prostore. Tim povodom smo u sredu, 13. februara, u našoj školi okupili učenike, roditelje i nastavnike s namerom da svi zajedno krenemo u susret Danu ljubavi.
U romantičnom ambijentu pod svetlošću sveća kroz istoriju i očaravajući svet okovan ljubavlju vodila nas je Afrodita. Program su započeli simpatični prvaci, a zatim smo uživali slušajući stihove, pisma, pesme i misli velikih ljudi.
Poezija se čitala na srpskom, mađarskom, rumunskom, nemačkom i engleskom jeziku, a stihovi su govorili i o porodičnim i prijateljskim odnosima, dečjim simpatijama i prvim đačkim i mladalačkim ljubavima.
Tamburaški orkestar i nekoliko učenika uz gitare razgalili su nas veselim tonovima poznatih pesama i kompozicija, a imali smo prilike i da sa školske table čitamo SMS poruke na engleskom jeziku.
Članovi dramske sekcije upoznali su nas sa životima i osećanjima poznatih ličnosti, posebnih umova različitih interesovanja, karaktera i shvatanja, naizgled drugačijih od nas. Na sceni su svoja pisma čitali Gete, Betoven, Napoleon i Žozefina, Vuk Karadžić i Ana Kraus, Čehov i Olga Kniper i Albert Ajnštajn. Neka pisma su bila tužna, neka šaljiva, poneka puna gorčine i gordosti, a emocije obostrane ili neuzvraćene.
Mi smo patili i voleli sa velikanima, uzdisali zajedno sa njima, drhtali pred odgovorima koje su očekivali. Uverili smo se u to da su svi oni, bilo da su naučnici, vojskovođe ili neki treći, makar u jednome isti – u potrebi za davanjem i prihvatanjem najnežnijih osećanja, što nam je, uostalom, svima zajedničko.
Na kraju programa imali smo prilike da vidimo modnu reviju mladih dizajnera i modela, polaznica kursa u Kulturnom centru, koji su sa svojom nastavnicom Biljanom Bulajić prikazali dukseve i majice ukrašene vezom, a onda smo uz zvuke gitare svi zapevali i bili posluženi kolačima u obliku srca. Rastali smo se nadahnuti ljubavlju u očekivanju neke sledeće ovakve večeri.
Ovom prilikom bismo se zahvalili Narodnom pozorištu na izuzetnoj ljubaznosti, strpljenju i savetima. Bez njihovih kostima ovo veče ne bi izgledalo ovako čarobno.
Tatjana Prvulović, profesor srpskog jezika
No comments:
Post a Comment
Note: only a member of this blog may post a comment.