Da li ste ikad pomislili da bi se jedna od najlepših priča mogla ispričati muzikom i pokretom? To je uspelo balerinama i baletanima novosadskog Srpskog narodnog pozorišta koje smo 17. novembra gledali u prelepom baletu u dva čina „Romeo i Julija” Sergeja Prokofjeva.
Najpre nas je orkestar uveo u priču. Čuli smo zvuke violine, violončela, saksofona, trube, oboe i drugih instrumenata. Potom su se na sceni pojavili i balerine i baletani i, kao nekom čarolijom, uveli nas u svoj svet.
Romantična, ali tragična priča o Romeu i Juliji, ljubavnicima iz Verone čije porodice su neprestano u svađi, zbog čega mladi kriju svoju ljubav i pate, više puta je ispričana i svima je poznata. Međutim, svaki put se rastužimo na kraju i zapitamo da li treba da se desi tragedija, pa da neki shvate da greše.
Zahtevne koreografije u špic patikama, efektni skokovi, lepi kostimi i scenografija ostavili su nas bez teksta. Najupečatljivije su scene na ulici, na balu i ispod Julijinog balkona.
Moćna muzika Sergeja Prokofjeva najpoznatija je baletska verzija Šekspirove drame. Genijalna i duhovita dočarala je smenjivanje emocija – radosti i tuge, ljubavi i ljutnje. Na nju su se nadovezala originalana koreografska i režiserska rešenja Konstantina Kostjukova, nekadašnjeg slavnog baletana.
Ova predstava je praznik za sva čula. Svoje oduševljenje pokazali smo velikim aplauzom.
Najpre nas je orkestar uveo u priču. Čuli smo zvuke violine, violončela, saksofona, trube, oboe i drugih instrumenata. Potom su se na sceni pojavili i balerine i baletani i, kao nekom čarolijom, uveli nas u svoj svet.
Romantična, ali tragična priča o Romeu i Juliji, ljubavnicima iz Verone čije porodice su neprestano u svađi, zbog čega mladi kriju svoju ljubav i pate, više puta je ispričana i svima je poznata. Međutim, svaki put se rastužimo na kraju i zapitamo da li treba da se desi tragedija, pa da neki shvate da greše.
Zahtevne koreografije u špic patikama, efektni skokovi, lepi kostimi i scenografija ostavili su nas bez teksta. Najupečatljivije su scene na ulici, na balu i ispod Julijinog balkona.
Moćna muzika Sergeja Prokofjeva najpoznatija je baletska verzija Šekspirove drame. Genijalna i duhovita dočarala je smenjivanje emocija – radosti i tuge, ljubavi i ljutnje. Na nju su se nadovezala originalana koreografska i režiserska rešenja Konstantina Kostjukova, nekadašnjeg slavnog baletana.
Ova predstava je praznik za sva čula. Svoje oduševljenje pokazali smo velikim aplauzom.
Sara Zamurović, VII2
No comments:
Post a Comment
Note: only a member of this blog may post a comment.