Razgovor sa Stašom Vukobrat

Nedavno sam kontaktirala Stašu Vukobrat, bivšu učenicu naše škole i đaka generacije, sada maturantkinju beogradske gimnazije.

Na šta te škola najviše asocira?
Škola je jedna vrsta portala, u nju uđemo kao malo dete, a izađemo kao osobe spremne da se uhvate u koštac sa životom. Za šta bi se još moglo reći da nas menja na ovakav način? Moj odgovor bio bio detinjstvo. Škola kao i detinjstvo nam donosi mnoge uspone i padove, sticanje novih saznanja o sebi i drugima, duhovno i fizičko razvijanje, tako da mene škola najviše asocira na detinjstvo.

Zašto voliš školu?
Školu volim zato što mi pruža potrebno obrazovanje za dalje unapređivanje sebe i postizanje svojih ciljeva. Omogućava mi da steknem prij: atelje koji će biti uz mene tokom čitavog života.

Da li se sećaš svojih drugara i nastavnika iz osnovne škole?
Naravno, svi ti ljudi su doprineli da postanem osoba kakva sam danas i na tome sam i zahvalna. Naučili su me da se treba boriti za ono što želiš i da netrebaodustati pod pritiskom. U posebno dragom sećanju su mi ostali nastavnice Desanka Čepelnik, Martina Trkulja i Lela Stančić i nastavnik Milan Danić, jer svako od njih mi je na svoj poseban način pomogao da ispunim svoje želje.

Zašto voliš da učiš?
Volim da učim jer na taj način stičem znanje koje mi je poterebno da unapredim sebe. Još stari Grci su rekli da je znanje nešto najvrednije što možemo da imamo, pa je tako i Sokrat rekao: „Vrlina je znanje“, odnosno da su sve vrline posledica znanja.

Koji ti je najdraži školski predmet i zašto?
Imam ih više, ali ako bih morala da se opredelim za jedan to bi bila fizika. „Nauka koje se nalazi iza svega u prirodi.“, ovom rečenicom bih najjednostavnije opisala fiziku i zbog čega je volim. Ona mi daje mogućnost da sebi objasnim sve što se nalazi u prirodi, od univerzuma i galaksija, pa sve do najsitnijih čestica. 

Šta ti je učenje donelo u životu?
Učenje mi je donelo mnogo stvari, ali prvenstveno mogućnost da ostvarim neke od svojih snova.

Da li voliš takmičenja u kojima je neophodno da upotrebiš stečeno znanje?
Volim takva takmičenja zato što na taj način proveravam svoje znanje i utvrđujem šta ne znam, da bih kasnije mogla da povećam svoje znanje iz tih oblasti.

Koje ti je bilo najzanimljivije takmičenje na koje si išla i zašto?
Republičko takmičenje iz hemije na koje sam išla uz pomoć Regionalnog centra za talente „Dušan Vasiljev“ je za mene bilo najzanimljivije. Upoznala sam mnoge ljude iz različitih gradova i, što je bitno, lepo se zabavila. Takođe, naučila sam mnoge stvari koje su mi koristile u daljem školovanju, ali i u životu.

Šta te je poguralo da kreneš da učiš i da budeš đak generacije?
Želja za objašnjenjem je ono što me je poguralo da učim, jer znanje je jedina stvar koja bi mogla da mi pruži odgovore na pitanja koja su me mučila. Nikad nisam učila zarad nagrada i pohvala, radila sam isključivo radi sebe i ispunjenja svojih snova, pa tako ni titula đaka generacija sama za sebe nikad nije bila cilj.

Da li uspevaš da uskladiš zabavu sa učenjem i kako?
Da, jer uvek je potrebno pronaći ravnotežu u svemu, pa tako i u učenju. Način na koji to postižem je jednostavan: dobra organizacija. 

Da li uspevaš da nađeš slobodno vreme?
Smatram da je slobodno vreme nešto što ne treba uspevati pronaći, već nešto što se mora pronaći. Ono je ključno za uravnoteženi život i zbog toga, ma koliko imala obaveza u toku dana, naći ću bar sat vremena za sebe i svoja interesovanja.

Hvala ti na izdvojenom vremenu. Želimo ti mnogo uspeha u daljem radu.

Ana Vojvodić, V2