Sve što poželim mogu i da budem

Između dve korice stotinu strana,
ovu knjigu čitam već nedelju dana.
Od tačke do tačke, od reda do reda,
jedno pitanje mira mi ne da.
Iako su kuće u knjizi čudne, a vremena davna,
šta ako bih jednog dana
ja postala junakinja glavna?
Šta ako bih postala ptica sa šeste strane,
što joj se svi dive u letu,
ili možda svetlost što se s mrakom bori,
ili vetar što putuje po svetu?

Želim da budem ptica
jer hoću da dotaknem nebo,
ali na ovom, našem svetu,
bez krila se rađa čedo.
Ljudi svakoga dana lete,
pa bih mogla i ja sa njima.
Dovoljno je da zatvorim oči
i već sam u oblacima belim.

Želim da budem svetlost,
da se svi pitaju ko sam,
da budem sunčeva tajna,
da tamu nadjačam,
da budem radost sjajna!

Želim biti mrak,
da budem svačiji strah,
da živim u gradskom ćorsokaku,
da budem tamin zrak.

Želim da budem vetar,
da niko ne zna otpevati moje reči,
da budem tajanstven šum u noći,
da niko moje moći ne može steći,
svakog nadjačati ću moći.
Korice knjige sklopila sam,
ovu knjigu čvrsto držim i nikom je ne dam.
Šapnula mi je nešto tiho,
tako da samo ja mogu čuti,
pisac sam svoje priče,
sve što poželim mogu i da budem.

Jovana Karić, V2, prva nagrada na literarnom konkursu OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina 
Mentor: Aleksandra Stančul