MOJ NAJLEPŠI BOŽIĆ
Da li je to prizor?
Možda beskrajni sneg
koji srebrnim prahom obasipa breg,
drhti promrzla modrozelena trava,
„Šta je to?“, misterija je prava.
Da li je to osećanje
ili možda teško izmamljen osmeh sjajni?
Oči se zacakliše ka nebu i u srcu mi otisak ostaviše trajni.
Da li je to miris?
Miris svežeg ranog mraza,
više nema u jezercetu ničijeg odraza,
ono nije više ničije ogledalo,
na usamljenost se već predalo.
Neko po njemu pažljivo kliza,
da ga vidi izbliza,
ali polako i smireno da pao ne bi,
sve brže i brže kako više veruje sebi,
i kada se poput nežnog, laganog pera kreće,
jezerce se sa istinom sreće,
više nije samo,
jer se po njemu kikot čuje glasan.
Da li je to dodir?
Možda je to grudva malena,
pažljivim dečjim rukama pomilovana,
ili dodir pahuljice studene, tanke i meke,
kada je uhvate šačice neke.
Ili da nije možda ljubav?
Ljubav koja nas greje svaki dan,
ulepša nam svaki san,
koja raste pored jelke visoke i ukrasa pune,
a na vrhu stoji zvezda poput zlatne krune.
Pokloni ispod nje sniju,
da se negde možda patuljci ne kriju?
I sve što svaka duša želi,
torta sa šlagom koji je od svake zvezde belji,
sa slasti se jede i smeši se sreći,
dok Božić Bata donosi još poklona u vreći.
Sada sam se odgovora dosetila,
nakon što sam svako mesto na svetu posetila,
zastala sam i shvatila,
čak sam se i po odgovor u prošlost vratila.
Iako sam iscrpljena od pregledanja svake grane,
i potrage na sve strane,
i otvaranja i zatvaranja svih tih poklona,
u kojima je bilo svačega, od igračaka do bombona,
stojim u zagrljaju mekom,
okružena toplinom i smehom sa svojom sekom.
Ja sada odgovor napokon znam i mogu vam dokazati,
vidim ga i čak ću vam ga pokazati,
jer ispred nas je,
moj najlepši Božić.
Jovana Karić VI2
No comments:
New comments are not allowed.