Smešna strana

Dođe programer na benzinsku pumpu i kaže prodavcu: 

- Molim vas, natočite mi gorivo!

Prodavac ga upita: 

- 95 ili 98? 

A on će njemu: 

- Šta, nemate XP ?

Fića ne uspeva da zakoči na crvenom svetlu, i svom silom se zabije u zadnji deo najnovijeg BMW-a, koji čeka na semaforu ispred njega. Na displeju BMW-a se ispisuje poruka: 

- Found new hardware. Do you want to install ?

Uhvatili Pericu u pljački banke. Pred izricanje kazne, kaže mu sudija: 

- Ako vratiš pare, smanjićemo ti kaznu. 

Kaže Mujo sudiji: 

- Dragi sudija, da sam mislio vraćati pare, digao bih kredit!"

- Zašto bele ovce pojedu više trave nego crne?

- Zato što ih ima više!

Uhvatio Perica zlatnu ribicu. Kaže mu ribica:

- Pusti me, ispuniću ti želju.

Kad će Perica:

- Koju?

Rodio se mali komarac i posle nekoliko dana mama ga pošalje na prvi samostalni let. Kad se vratio, mama ga upita kako je bilo, a on odgovori: 

-Izgleda da je bilo dobro, svi su mi tapšali!

Zabranio lav, kralj životinja, da se sitne životinje igraju sa krupnijim. Ali, meda i zeka su nerazdvojni prijatelji i stalno se igraju. 

Jednog dana dok su se igrali, naiđe lav i zec brzo uskoči medi u džep. Lav priđe medi i pita ga:

-Medo, s kim se igraš ?

-Sam se igram - odgovori meda.

-A šta ti je to u džepu? - pita lav.

Meda se udari po džepu, izvuče spljoštenog zeca i kaže:

-Šta, šta je ? Pa, zekina slika.

Idu miš i slon pustinjom i slon ožedni. Miš mu prigovara:

-Pa, što ne tražiš da ti dam malo iz svoje flašice?!

o životinjama

Rotifera je jedna od najmanjih životinja. Uočljiva je samo pod mikroskopom.

Patuljasti nilski konj može biti visok 1,5 – 1,8 m.

Konjska pijavica može biti duga i do 30 cm.

Vodena buva je jedan od najmanjih ljuskara, veličine između 0,2 i 18 mm.

Mravlja kraljica može položiti jaje na svakih 10 sekundi.

Žabe rikače mogu narasti do 20 cm, pa mogu pojesti i tek izleglog aligatora!!!

Slepić liči na zmiju, a u stvari je gušter bez nogu.

Sivi soko u obrušavanju može dostići brzinu od preko 250 km/h.

Zorana Sredić, VI4

Knjige

CACA FACA POSTAJE SLAVNA – Megan Magdonald 

Spisateljica knjige kaže da, kad je bila mlađa, nije znala da spoji ni dve unakrst, ali je ipak kasnije studirala književnost. Sada se u potpunosti posvetila pisanju. 

Caca Faca pokušava na razne načine da postane slavna. Uzela je košticu trešnje, osišila je i urezala slova Dž. V. Sutradan je na dvorišnoj rasprodaji iznela kutijicu sa košticom i lupu kako bi se video natpis Dž. V. Na sto je stavila natpis: „Sada ovde prvi put vidite original košticu sa drveta trešnje Džordža Vašingtona“. Dok je Caca sa nestrpljenjem čekala novinare da napokon postane slavna, njenog malog komšiju je koštica podsetila na bonbonu i on ju je pojeo. 

Caca je ipak postala slavna. Evo kako! U bolnici je upoznala Loru, koja joj je pokazala lutke kojima se igraju u bolnici. Kada je krenula kući, Caca je spakovala sve lutke u svoj ranac i ponela ih. Ubrzo je u medijima objavljeno da su lutke iz dečje klinike nestale. Sve te lutke bile su polomljene. Caca ih je brižljivo zakrpila, tako da su izgledale mnogo, mnogo lepše. Potom je sređene lutke vratila. Kada je stigla kući, videla je svoju mamu kako seče njenu sliku iz novina i stavlja je na „Porodičnu dvoranu slavnih“. 

Preporučuje Tamara Mesaroš, VIII1 

DEČACI PAVLOVE ULICE - Ferenc Molnar

Odlučila sam se za knjigu koju sam nedavno čitala i koja mi se veoma dopala. To je roman Ferenca Molnara „Dečaci Pavlove ulice“.

Glavni likovi su dečaci iz Pavlove ulice koji pripadaju git-udruženju. Od članova najviše se ističu tri lika: Boka, mali plavi Nemeček i Gereb. 

Tema romana je bitka između dečaka Pavlove ulice i crvenih košulja za gradilište na kojem mogu da se igraju. 

Roman govori o još dvema stvarima – izdajstvu Gereba i hrabrosti Nemečeka. Da bi pomogao drugovima da pobede, Nemeček je pretrpeo mnoge muke (dobio je groznicu zbog kupanja u hladnoj vodi, suprodstavio se vođi crvenih košulja, sa groznicom došao u borbu, a onda i umro).

Roman mi se mnogo dopao jer je napisan razumljivim stilom, lako se čita, govori o neobičnim doživljajima junaka, naših vršnjaka, koji prolaze kroz smešne i tužne trenutke i u celini je uzbudljiv.

Aleksandra Milenković, VIII3

Galerija

Nikola Nedin II3

Sintia Gabor V5

Renato Tot V5

Monika Sabo VIII4

Aleksandra Kiš III4

Jovan Kovačević V3

Jovan Nikić II3

Dunja Tanackov II3

Danijel Tot VI5

Diana Molnar VII5

Anabela Đuranik II3

Danijel Takačev II3

grupni rad VIII4

Jovana Erdeljan II3

Marina Stefanović II3

Dan zaljubljenih 2009.

Povodom Dana zaljubljenih u našoj školi je upriličeno Veče poezije. Voditeljka je bila Saška Mirosavljev, učenica VI2 razreda. Sve pesme su bile ljubavne, na srpskom, engleskom, nemačkom i mađarskom jeziku.

Veče je počelo „Šašavom pesmom“ Mike Antića koju je govorila Nevena Grubišić iz V1. Jovana Popović iz VI4 je pročitala lep tekst na engleskom, a petoro učenika VI2 razreda je ubacilo pisma, sa tekstom na engleskom jeziku, u kutiju za zaljubljene. Usledio je duet Vladimira Jakšića iz V2 i Jovane Popović. U pratnji dve gitare Jovana Popović i Nemanja Bjelanović su predivno otpevali pesmu „Love of my life“ grupe „Queen“. U programu su učestvovali i nastavnici muzičke škole, flautista Vladimir Borjanov i na klavijaturama Sonja Ostojić.

Bilo je lepo. Iako ne razumemo sve te jezike na kojima su stihovi govoreni, osetili smo da su o ljubavi.

Teodora Plavšić, V1

Ljubav

RUŽ S MIRISOM LUDAJA

Smem li da te poljubim

bar na tren da ponovo taj ukus osetim?

Hoću da te opet zagrlim

i prošlosti se prisetim!

Da li mi dozvoljavaš

da oči gledam tvoje?

Zar se ne sećaš

da su nekad one bile moje!?

Želiš li da mi kažeš nešto,

nisam te čula odavno...

Je l` u tvom srcu imam i dalje isto mesto

ili sam nešto potpuno strano?

Da li se u stara vremena vraćaš

kad ti se šapatom primaknu usta moja,

je l` se još uvek sećaš

ruža s mirisom ludaja!?

Biljana Nikolin, februar 2008.

MOJA PRVA LJUBAV

Radost, veselje, tuga i bol, usamljenost, pa čak i bes su neka čudna, ružna ili lepa osećanja, ali po mom mišljenju najlepše i najmaštovitije osećanje je ljubav. Zašto je ljubav maštovita? Prosto zato što, kada se zaljubiš u neku osobu, u sebi osećaš neki čudan i neobičan treptaj koji se ne može opisati.

Moja prva istinska prava ljubav ostavila je veoma jak utisak na mene. Njena lepota je beskonačna, šarena. Obuzme te želja da je iskažeš voljenoj osobi, ali ne znaš kako, nešto ili neko u tebi ti to ne dozvoljava, vraća te, odvlači... Obuzme te strah da te on ili ona ne odbaci, da ti se ne smeje ili da ti kaže ne... Ko nije voleo, kada čuje reč ljubav, pomisli na ruganje i kako je to najgluplja stvar koja ti se može desiti u životu, ali ko je voleo, odmah oseti leptiriće u stomaku, seti se osećaja koji u tom trenutku prostruji kroz telo. Život postane lepši kada se zaljubiš, iako popustiš u školi, ne moriš za to, nego se samo prisetiš voljene osobe i zaploviš u najdublje vode svojih lepih osećanja, a zatim iz njih iskočiš sa velikim srcem u kojem držiš njegovo ili njeno ime i odletiš u oblake.

Ljubav se događa više puta u životu, ponekad te jedna napusti, a druga poseti i opet ti zada onaj beskrajan osećaj zadovoljstva, ali ne onakav kakav ti je podarila prva, prava ljubav.

Zorana Sredić VI4

DEČIJE SRCE

Dečije srce zna da voli,

Iako ga to ponekad boli.

Ume da prašta i veruje svima,

Da strpljenja uvek za svakog ima.

Ruku za spas kad pomoći ti treba,

Obasjava ga neizmerna radost sa neba.

Srećom zrači i puni te snagom,

Pušta te da zakoračiš njegovim pragom.

Ali kad plače i kad je tužno,

Nemoj mu spominjati ništa ružno.

Samo se iskreno sa njim druži,

A kad zajeca, ruku mu pruži.

Sanja Zagorac, VI3 

TEBI

U očima tvojim

videla sam slike boje

nemira

koje kažu da si pun

nekih strahova

i da se bojiš

da zavoliš me, ludo...

Kao na ivici praštanja

kao u zemlji maštanja...

U očima tvojim videla sam

dubine morskih pučina

i znam da ih više 

neću videti ja.

Da, čak ni more mojih suza

sada ih ne bi vratilo.

Moje misli putuju tebi

i kad spavam

i kad zvezde brojim

u najslađim očima TVOJIM!

Lea Branković, VI3

LJUBAV

Ljubav je slatka kao voće

svako je želi, svako je hoće.

Ljubav je lepa kao cveće,

niko je nikad zaboraviti neće.

Ljubav je lepa, ljubav sja

na ljubav imam pravo i ja.

Iako je hladno, iako je zima,

ljubavi u svima ima.

Gizela Mohači, III3

MILICA

Jedna devojčica
po imenu Milica,
uzela je srce moje
i obojila u razne boje.

Pisao sam joj pisma,
slao sam joj cveće,
a Milica tvrdoglava
neće me, pa neće.

Smislio sam dobar plan
sada ću vam reći,
poljubiću je i pobeći
neće mi uteći.

Strahinja Vujošević, III3

Italija

LIČNA KARTA:

IME: Republika Italija

BROJ STANOVNIKA: oko 60 miliona

GLAVNI GRAD: Rim 

JEZIK: italijanski 

RELIGIJA: rimokatolička 

PREDSEDNIK: Đorđo Napolitano

VALUTA: evro 

ČLANICA UN: od 1955.

GEOGRAFSKI POLOŽAJ

Italija se nalazi u Južnoj Evropi, na Apeninskom poluostrvu, i obuhvata površinu od oko 301.000 km2 od čega su 40% brda, a 39% su planine. Ima dva veća ostrva, Siciliju i Sardiniju, i nekoliko manjih.

Italija izlazi na Sredozemno more i graniči se sa Francuskom, Austrijom, Švajcarskom i Slovenijom. 

Na teritoriji Italije nalaze se i dve samostalne države, Vatikan i San Marino.

ISTORIJA 

Današnja Italija je nastala na temeljima Starog rimskog carstva, nekada najjačeg na evropskom kontinentu. Republika je postala 1946.

Važniji gradovi su: Rim, Milano, Venecija, Napulj, Firenca i Piza.

RIM je nastao 753. godine p.n.e. na levoj obali Tibra. Bio je prestonica Rimskog carstva, papske države i ostalih većih kraljevstava. Danas je glavni grad Italije i regije Lacio. Čuven je po Koloseumu, Vatikanskoj palati, Sikstinskoj kapeli, čiju tavanicu je oslikao Mikelanđelo, prelepoj fontani Trevi... 

VENECIJA je jedan od najstarijih turističkih i kulturnih centara. Ovaj grad na vodi je nekad bio glavni grad istoimene države, a danas je glavni grad regije Veneto. Venecija je čuvena po gondolama, svojim mostovima, kanalu Grande koji je i glavna saobraćajnica, predivnom Trgu svetog Marka, staklu, karnevalu, filmskom festivalu... 

VERONA je nastala u IV veku p.n.e. i uz Veneciju predstavlja važan trgovački i kulturni centar. Poznata je po brojnim arhitektonskim spomenicima, ali možda najviše po Romeu i Juliji.

FIRENCA je glavni grad regije Toskana. Ubraja se u najlepše gradove sveta. Ovaj grad-muzej obiluje kulturnoistorijskim spomenicima, a ističu se galerije Ufici i Piti, most Ponte Vekio i veliki broj katedrala i crkava. 

PIZA je gradić u regiji Toskana. Poznat je po krivom tornju. Ime grada potiče iz doba starih Rimljana. Piza je jedan od retkih gradova koji su preživeli raspad Rimskog carstva.

KULTURA

Italija je poznata i po svojoj muzici (posebno operi), piscima, kuhinji (pica, špagete...), modi...

Domovina je genija kao što su: slikari Leonardo da Vinči i Mikelanđelo Buonaroti, kompozitori Verdi, Vivaldi, Paganini, Pučini, pesnici Dante Aligijeri i Frančesko Petrarka, ili pisci Bokačo i Umberto Eko.

SPORT 

Italija ima dugu sportsku tradiciju. U skoro svim sportovima ima svoje uspešne predstavnike, ali je najpopularniji ipak fudbal. Azuri su četiri puta bili prvaci sveta. Najpoznatiji klubovi su: Milan, Inter, Lacio i Fiorentina, a od sportista se izdvajaju Toti, Pirlo, Inzagi, Gatuzo i Kamonarezi.

Ratko Stanković i Nikola Sivčev, V1

The English Corner

The Valentine Cards by VI4

I love you because your eyes are as two lakes,

Your hair is soft and perfumed,

Your teeth are as pearls,

Your mouth is soft and sweet,

I love you because you are good-looking and

you are a nice person,

Be my Valentine!

You are as light as a feather,

Your hair is like weather,

You are just beautiful!

My love for you is as big as Mexico City

And as deep as Loch Ness,

Be my Valentine!

My Pet by Boris Škapik, VIII2

I love animals, especially cats. I have three cats, but I am going to write about the youngest and smartest of them, named Pićuka. 

When I was coming home from school one day, I saw a small cat in trouble. It was being chased by a dog. I quickly grabbed it and saved it. It was so frightened.

At home, my family and I agreed to call it Pićuka, because it is funny.

Pićuka is a male. He has large, green eyes and a small head. His fur is black and white. 

Remember whan I said that he was the smartest cat? I am going to explain you why I think so. He jumps on a handle and opens the door, so, thanks to him, all the cats get in. Whenever he is thirsty, he goes to the bathroom and when we hear, ’Miaow, miaow,’ we know that we have to give him water.

Sometimes, he is not so smart. When my grandmother is in the kitchen he goes round her legs... Many times I have seen Pićuka fly. My grandmother helps him to fly with her leg or with a broom. 

Pićuka is not just my pet. He is my friend, too. I know that he has a perfect life... if we count out my grandmother.

My future and the future of the world 

In the future many things will change. My life and the life of the whole world, and who knows what else will change!? 

When I’m older, I’ll probably live in a big city. I like big cities because they have lots of schools, hotels, beautiful parks, supermarkets… But most of all, I like skyscrapers! I want to work in a big office. I want to be an architect because many architects are rich and famous people, and because I like to imagine what a certain building will look like. When I become an architect, all my inventions will be transferred on paper. Many architects project buildings in Dubai. Sheiks give them a lot of money for their many months’ work! 

I think that in the future we will find intelligent life on other planets. When we find it we will establish trade routes with the aliens! And then, when we and the aliens become good friends, they will tell us more about their life in space and their technology. After that we will make super-modern spaceships (destroyers) and then we will occupy the whole galaxy and even more than that! The capital system will be Solar system and the capital planet will be the Earth! Life on the Earth will change like the life of the whole galaxy. There will be sky cars and many skyscrapers on the Earth! Children won’t go to school- they will have their own robot-teachers! 

And the whole story about such future of the world may someday happen! 

by Ognjen Francuski, VII4

My Future 

Future life is a mistery for all of us. We have great expectations. What will tomorrow look like? So many questions. What are my wishes for the future? That, I can answer. 

I would like to have a nice life full of peace, love, understanding... 

Imagine a time machine and imagine that we are in the year 2024 now. After high scool, I finished faculty. Now I have a nice job which brings me a lot of money. Also, I have a nice house in a quiet part of the town. There is a swimming pool in the backyard, a new family car is in the garage. I live with my beautiful wife and two children, a boy and a girl. We are a small family full of love. At weekends, we like to go to picnics or fishing. Usually, every Sunday afternoon we visit our parents. I am trying to teach my kids how important family is. It is all about love, respect, loyalty, support and tradition. 

On vacations, we go to the mountains. We have a small house there. Fresh air, green trees and clean water from the lake make us all very happy. It is so different than the city where we live. 

What about the situation in the world? That is the best part! Finally, there is peace on earth. People have learnt how to live together. We have learnt to accept and respect differences. 

Is my dream science fiction? I hope not. It is easy. We need just a little bit of goodwill. 

by Slobodan Košničar, VIII3

Kurija

(ime potiče od latinske reči curia sa značenjem sudnica, većnica) 

Potreba da se izgradi zgrada magistrata za smeštaj dištriktskih organa vlasti i zatvorenika, postojala je još od 1790. godine. Međutim, gradnja se uvek odlagala za srećnija vremena. Najzad je započela 1836. a završena 1839. godine. Od 1876. godine, kada je ukinut Velikokikindski privilegovani dištrikt, u njoj je bio smešten, narednih 90 godina, Opštinski sud sa zatvorom. Šezdesetih godina 20. veka sud se seli u novosagrađenu zgradu. Zatvor funkcioniše još oko desetak godina, kada se seli u Zrenjanin. Poslovne prostorije u Kuriji dobijaju Istorijski arhiv i Narodni muzej. Zatvorske ćelije pretvaraju se u arhivski depo. 

Kameni grb Dištrikta na zgradi Kurije težak je oko dve tone. Zbog njegovog postavljanja na zabat zgrade i sama izgradnja Kurije je kasnila, jer je oprema za postavljanje stizala čak iz Pešte. Ugradnju grba izvršio je zidar iz Kikinde Matija Švarc za cenu od 200 forinti srebra. 

Pred Kurijom i u njenim prostorijama stvarana je istorija našeg grada.

U sredini objekta je unutrašnje dvorište u kom su 9. januara 1942. godine okupacione nemačke vlasti streljale trideset nevinih talaca, rodoljuba. U ćelijama zatvorskog dela bilo je mnogo poznatih javnih i političkih ličnosti ovog regiona. U velikoj sudnici Kurije, 1930. godine, оdržano je poznato suđenje Jovanu Popoviću zbog knjige pesama ,,Knjiga drugova”. Spomenik Jovanu Popoviću nalazi se preko puta zgrade Kurije. 

U svečanoj sali ugošteni su austro-ugarski car Franja Josif (1872) i jugoslovenski kralj regent Aleksandar Karađorđević (1919).

Kurija je jedan od najvažnijih objekata u gradu po kojem je Kikinda prepoznatljiva. 

Grupni rad učenika VII razreda

Pecanje

O pecanju se vrlo malo zna. Neki ga smatraju sportom,dok drugi uživaju u njemu i smatraju ga hobijem. Odgovore na pitanja o pecanju čućemo od učenika VI2 razreda Dušana Bozitovca, učenika V2 razreda Igora Pavlića i učenika VIII3 razreda Slobodana Košničara.

Gde najviše volite da idete na pecanje? 

Igor i Dušan: Na kanal. 

Sa kim najčešće pecate? 

Igor: Sa Dušanovim tatom. 

Najveća riba što ste upecali je..... 

Igor: Šaran od 2kg. 

Dušan:Takođe. 

Da li smatrate da je pecanje sport ili hobi? 

Igor: Smatram da je pecanje hobi. 

Dušan: Mislim da se može smatrati i jednim i drugim. 

Šta koristite od opreme? 

Igor: Koristimo štap, mašinicu i trokraku udicu. 

Dušan: Varalice, najlon (0,5mm) i žicu. 

Gde nabavljate opremu? 

Igor: Nabavljamo je u pecaroškoj radnji ,,Oktopus“. 

Dušan: U kineskoj radnji i, kao što je Igor rekao, u pecaroškoj radnji. 

Da li imate dogodovštine sa pecanja kojih se rado sećate?

Igor: Dok sam kontrirao, pao sam sa stolice i zamalo upao u vodu. 

Dušan: Dok sam vadio ribu iz vode, štapom, okliznuo sam se, pao i štap mi je udario o kamen i polomio se. 

Da li biste i drugima preporučili da se bave pecanjem i zašto? 

Igor i Dušan:Naravno, zbog uživanja u prirodi i dobre zabave. 

Hvala vam što ste odgovorili na ova pitanja. Nadam se da će vam se još neko pridružiti. 

Pripremila: Milica Bozitovac, VIII2 

Da li ti se sviđa pecanje?

Boba: Da, najviše volim da pecam!

Kad je dobro ići na pecanje?

Boba: Najbolje je ići na pecanje kad je leto, ali rano ujutru, jer tada nema komaraca i još uvek nije pretoplo.

Zar ti nije teško da ustaješ u cik zore?!

Boba: Pa kad nešto jako voliš, ništa ti nije teško.

Šta je zanimljivo u pecanju?

Boba: Osećaj kad uhvatim ribu! Osećam se moćno! 

Koji je tvoj najveći ulov do sada?

Boba: Jedna veeeelika crvenperka!!!

Da li na pecanje ideš sam?

Boba: Ponekad idem sam, više volim da idem u društvu, a najviše volim kad idem sa nastavnikom Danićem.

Gde kupuješ opremu?

Boba: Pa, kupujem opremu uglavnom na pijaci, a ponekad i u kineskoj prodavnici.

Da li si išao na neka takmičenja?

Boba: Nisam, valjda nisu još organizovana ovde, u Kikindi.

Da li ulovljene ribe vraćaš u vodu?

Boba: Pa, lovim ih. Sigurno neću da ih puštam.

Nevena Grubišić V1

Plivanje

Učenici naše škole, Vanja Urošev (V3) i Miloš Pavlić (VII3), oboje odlični đaci, uspešno se bave i plivanjem. Pristali su da nam kažu nešto o sebi, plivanju, takmičenjima, nagradama...

Ovog popodneva razgovaram sa našim poznatim plivačem Milošem Pavlićem. Osim što je odličan đak VII3, Miloš je i izuzetan plivač.

Kada si počeo sa plivanjem i zašto si odabrao baš ovaj sport?

Počeo sam da treniram sa šest godina. Za ovaj sport sam se odlučio prvenstveno zbog pravilnog razvijanja tela.

Koliko puta dnevno treniraš i u kom klubu?

Dva puta dnevno, u klubu „Banat“. 

Koje si strane gradove obišao?

Lođ u Poljskoj, Rešicu u Rumuniji i Ljubljanu u Sloveniji. 

Da li imaš uzora?

Da, moj uzor je Čaba Silađi.

Da li bi i drugima preporučio da se bave ovim sportom?

Nikako, onda ću imati veću konkurenciju (šala). Naravno, ovaj sport čini mlade plivače jačima, i bolje su razvijeni. Takođe se upoznaju novi drugari iz drugih država.

Hvala što si odvojio vreme da odgovoriš na ova pitanja. Ja ti želim mnogo uspeha u daljem takmičenju i treniranju.

Razgovarala Milica Bozitovac, VIII2

Vanja, Šta te je motivisalo da počneš da treniraš plivanje?

Imam krivu kičmu.

Koliko dugo se baviš ovim sportom?

Pet godina. Uskoro će biti šest.

Za ovaj period koliko treniraš, koliko si medalja osvojila?

Imam sedam medalja, ali nisu sve zlatne.

Kada se ne nađeš na poziciji 1, 2 ili 3, ko je tu da te ohrabri i da ti da snagu da ideš dalje?

Uz mene su trener i mama.

Da li si sa klubom posetila i neke druge gradove i države?

Od stranih zemalja, bila sam samo u Hrvatskoj, gde sam bila sedma.

Da li si zadovoljna svojim uspesima i koji ti je cilj?

Zadovoljna sam svojim uspehom, ali ima mnogo boljih devojčica od mene.

Ko ti je omiljeni sportista?

Ima ih više... Novak Đoković, Milorad Čavić i Laura Manaudou.

Da li sem ovog sporta postoji još neki kojim bi volela da se baviš?

Tenis.

Šta misliš, koje su tvoje vrline, a koje tvoje mane?

Vrline su mi: dobra, iskrena, plemenita i znam da čuvam tajne.

Mane: tvrdoglava, znatiželjna, lenja i ne volim da sređujem stvari.

Koji je tvoj savet za mlade početnike?

Treba biti uporan i borben.

Hvala na razgovoru i sve najbolje.

Razgovarala Aleksandra Terzić, V3

Zlatni glasovi naše škole

Svečanost dodele plaketa upotpunio je školski hor, čiji članovi su moji sagovornici: Anastazija Petkov i Denis Nastovski iz V2, i Slađana Avramov i Dejana Krstekanić iz VII1. 

Otkad ste u školskom horu?

Anastazija i Denis, uglas: Od IV razreda. 

Slađana: Od II razreda.

Dejana: Od VI razreda.

Koji vam je najdraži nastup?

Denis: Na Svetog Savu prošle godine.

Slađana: Nastup od prošle godine u Pedagoškoj akademiji.

Dejana: Za ovogodišnji Dan škole.

A omiljena pesma sa hora?

Anastazija: „Tebe pojem“, „Himna svetom Savi“ i „Kosovo“.

Denis: „Tebe pojem“, „Oda radosti“ i „Kosovo“.

Dejana: „Tebe pojem“.

Koju muziku najradije slušate?

Anastazija, Denis i Slađana, jednoglasno: Stranu i domaću zabavnu.

Dejana: Tehno i pesme grupe Funky G.

Koju pesmu najviše volite da pevate?

Anastazija: “Umbrella“.

Denis: “Bad Boy“.

Slađana: “If I Were a Boy“ od Beyoncee, „Nek stane cijeli svijet“ Nine Badrić, „Čuvam te“ Aleksandre Radović, i još mnoge druge.

Šta savetujete onima koji bi hteli da pevaju u horu?

Anastazija : Da nikad ne odustanu i da veruju u sebe i ono što žele.

Denis: Da se upišu na hor, jer je ovde jako lepo. 

Slađana i Dejana, horski: Da nikad ne odustaju i da veruju u sebe. 

Koji su vam omiljeni predmeti i nastavnici?

Anastazija: Moji omiljeni predmeti su matematika i istorija, a nastavnica Dragica Sredojev.

Denis: Volim matematiku i biologiju, a omiljeni nastavnik mi je nastavnica Silvana Reljin. 

Slađana: Predmeti – srpski i matematika, a nastavnice – Radmila Batričević, Dragica Sredojev i Vesna Borjanov. 

Dejana: Omiljeni predmeti su mi srpski i matematika.

Koji vam je cilj u životu?

Anastazija : Da završim gimnaziju i postanem dečiji pedijatar ili nastavnica klavira.

Denis : Imam više želja, a jedna od njih je da postanem pevač.

Dejana : Htela bih da postanem advokat.

S kim najviše volite da provodite slobodno vreme?

Anastazija: Sa najboljim drugaricama i društvom iz škole.

Denis: Najčešće sa drugovima iz razreda.

Slađana: Sa porodicom.

Dejana: Sa drugaricama.

Veliki pozdrav i hvala na razgovoru.

Ivana Šućur, V3

Razgovor sa Biljanom Nikolin

Kako postati đak generacije? Koliko rada i truda je za to potrebno? Na ova i neka druga pitanja će nam vrlo rado odgovoriti Biljana Nikolin, prošlogodišnji đak generacije, sada učenica Gimnazije ,,Dušan Vasiljev“, Prirodno-matematičkog smera. 

Čega se najradije sećaš iz osnovne škole? 

Četvrtog razreda. Zima, mrak napolju, a mi sedimo u toploj učionici i pričamo. 

Koji su ti bili omiljeni nastavnici i časovi? 

Omiljeni nastavnici su mi bili: nastavnica biologije Marija Dimitrić i nastavnica hemije (moja razredna) Lela Stančić. Dok sam od predmeta najviše volela: fiziku, biologiju i likovno.

Kako se sada snalaziš u školi? 

Teško, ali snalazim se. 

Koji je tvoj „recept“ za dobijanje Plakete Sveti Sava, tj. koje osobine treba da ima neko da bi bio đak generacije (kao što si ti bila prošle godine)? 

Upornost, talenat i mnogo slobodnog vremena. 

Da li imaš slobodnog vremena, i kako ga koristiš? 

Imam jako malo slobodnog vremena. Kada ga imam najčešće igram uz muziku ili gledam film. 

Čula sam da lepo slikaš i pišeš pesme, kaži nam da li nalaziš vremena za slikanje i pisanje? 

Da, često slikam, ali nemam vremena da pišem pesme. 

Kog takmičenja se najradije sećaš? 

Najradije se sećam republičkog takmičenja iz hemije (nažalost, nisam prošla na vežbi), i opštinskog takmičenja iz fizike (tu sam bila prva).

Koju vrstu muzike slušaš u slobodno vreme? Omiljeni film, knjiga, pesma....? 

Zavisi od društva. Omiljena pesma mi je ,,Every Time“ Britney Spears, filmovi „Hari Poter i kamen mudrosti“ (Harry Potter and the Philosopher’s Stone) i „Hari Poter i dvorana tajni“ (Harry Potter and the Chamber of Secrets), a knjiga ,,Anđeo je nadleteo Bruklin“ Ištvana Bekefija. 

Hvala ti što si nam odgovorila na pitanja i nadam se da ćeš i u srednjoj školi biti uspešna kao u osnovnoj. 

Razgovarala Milica Bozitovac, VIII2

Zimovanje na Zlatiboru

Ćao svima!


Mi smo Katarina i Sanja, idemo u VI3. Pre otprilike mesec dana vratile smo se sa Zlatibora. Tamo smo se ludo provele, kao i đaci iz Novih Kozaraca i iz Osnovne škole „Feješ Klara“.

Na put smo krenuli 27. decembra, a vratili se 3. januara.


Jutrima smo se budili uz prijatne mirise doručka, a posle toga su neki išli u šetnju, a neki na skijanje. Skijanje je bilo novo iskustvo za sve nas, ali smo svi uživali u njemu.

Posle ručka je bilo vreme za odmor; ponekad smo se odmarali u sobama, a nekada smo u dnevnoj sobi svi zajedno igrali karte.


Popodneva su lepše prolazila, jer smo svi s nestrpljenjem čekali večernje žurke na kojima smo se ludo provodili. Žurke su bile odlično organizovane i svake večeri smo se sve bolje zabavljali i družili. Bilo je tu i maskenbala, takmičenja „Pokaži šta znaš“, „Frizurijade“, nadmetanja dečaka i devojčica u spretnosti i još mnogo toga.


Tako nam je prošlo svih sedam dana kojih se još uvek rado sećamo. Sa zadovoljstvom prepričavamo sve lepo što smo tamo proživele!

Sanja Zagorac i Katarina Srdić, VI3