Razgovor sa Jovanom Popović

Nedavno smo popričale sa Jovanom Popović, odličnom učenicom VII4 odeljenja i najmlađim članom gradskog hora „Kornelije Stanković”. O njenoj ljubavi prema muzici i još nekim interesovanjima više ćete saznati iz intervjua koji sledi.

Zašto te je muzika privukla?

Zato što sam uvek nasmejana i vesela, a ako se ne osećam dobro, muzika mi pomaže da se oraspoložim.

Koliko dugo se baviš muzikom?

Muzikom se bavim od svoje treće godine, tačnije deset godina i planiram time da se bavim i ubuduće,

Na kojim takmičenjima si do sada učestvovala i kakav si uspeh postigla?

Sa horom OŠ „Vuk Karadžić“ sam posetila Bugarsku (Varnu) i tu smo osvojili 2. mesto. Išla sam u Bosnu (Banjaluku) kao solista hora „Čuperak“ sa pesmom „Dečija molitva“, čiji je autor vaspitačica Svetlana Milić. Otpevala sam pesmu „Amazing grace“ na tom internacionalnom festivalu i osvojila 2. mesto. Tu smo se veoma lepo proveli. Uspostavili smo vezu sa dečijim horom „Vrapčići“ iz Banjaluke. Išla sam i u Makedoniju (Ohrid) sa horom „Kornelije Stanković“ čiji sam najmlađi član. Takmičile su se i mnoge druge države, ali mi smo bili među najboljima i osvojili 3. mesto. Ohrid je veoma lep grad. Ljudi u njemu su jako vedri, nasmejani i puni energije. Takvi ljudi nisu samo u Ohridu, već u celoj Makedoniji. Kupali smo se u Ohridskom jezeru. Ono je veoma prijatno. Na plaži smo nalazili razne školjke i razno kamenje. Imali smo priliku da idemo turističkim brodićem do Svetog Nauma Ohridskog. Zahvaljujući uspehu u Makedoniji dobili smo poziv od prote Miškovića da pevamo liturgiju radi postavljanja kamena temeljca prve pravoslavne crkve u Norveškoj. Tamo nam se ukazala prilika da održimo koncert u katedrali u Kristijansandu koju smo vrlo rado iskoristili. Publika se oduševila našim izvođenjem tako da smo dobili poziv da ih i sledeće godine posetimo.

Reci nam nešto više o putu u Norvešku.

Bili smo pet dana i sjajno smo se proveli. Na putu do Norveške posetili smo Berlin, Prag i prelazili Severno more velikim brodom feribotom. Prag je ostavio na mene lepše i bolje utiske. Prelazili smo Karlov most i šetali trgom koji je izgrađen u doba renesanse.

Koju vrstu muzike slušaš?

Najviše slušam metal i rock.

Ko te bodri na takmičenjima?

Pa, uglavnom svi. Najviše drugovi, roditelji, nastavnici,... Ponosni su na mene i uvek mi daju podršku bilo gde da sam.

Da li imaš još neki hobi pored muzike?

Aktivista sam „Crvenog krsta“, a za drugo nemam vremena.

Šta savetuješ onima koji bi hteli da se bave muzikom?

Muzika ispunjava čoveka i nijedan čovek ne može da živi bez muzike. Ako počnu da se bave muzikom i ako dožive neuspeh uvek treba da imaju nadu, želju i volju da nastave. Jer bez nade, želje i volje ništa ne može da počne.

Aleksandra Terzić i Tanja Lugonja, VI3